Ili ga volite ili ne možete da ga smislite. Evrosong – u svakom slučaju niste ravnodušni. Paradoks maltene svakog pa i ovog spektakla je što su njegovi krajnji efekti vrlo ograničeni i ravni. Zato mu je i podesnije pristupati kao kulturnom fenomenu nego kao muzičkom događaju
Švedska pevačica berbersko-marokanskog porekla Loreen pobednica je sinoćnjeg finala 57. Evrosonga. Euphoria, njen mistični dance komad na jasnom tragu grupe Faithless važio je i kod kladioničara za najvećeg favorita na takmičenju u Bakuu. To se na ovoj smotri događa već nekoliko godina unazad – glasanje, segment manifestacije koji bi trebalo da je najuzbudljiviji, po pravilu postaje strahoviti anti-klimaks. Što bi rekao moj mlađi brat, nekada veliki fan ovog takmičenja, u trenucima nadahnute rezignacije,: “Ovaj Evrosong je iz godine u godinu sve gluplji”. Nije brate, nego ti rasteš.
A i mi iz poslednjih generacija Titovih pionira bili smo vaspitavani u ambijentu da je, kako se tada zvala, Evrovizija bila nešto mnogo važno. U doba samog maršala, to je bio jasan signal da se na SFRJ računa u zapadnim krugovima. Donekle, doduše i tad, kao kada su Španci Mocedades 1973. u pesmi Eres Tu iskopirali (tako kažu, meni sva muzika iz tog vremena zvuči isto) tada našu, slovenačku stvar Brez Besed Berte Ambrož iz 1966, i završili drugi da bi potom napravili rusvaj i na listi singlova u SAD. Žalim slučaj, ali general Franko je bio važniji od druga Tita tamo gde je trebalo da bude.
Kad smo se posle olovnih godina vratili na Evrosong sa Željkom, naišli smo na jedan format koji pokušava da vrati svoj davno izgubljeni prestiž (što je negde i naša tužna priča). Brit-Ameri jedini znaju do tančina šta je to pravi šou biznis, Evropa mora da ga pakuje u ono čemu je vičnija – u tradiciju. I ta tradicija se prodaje po uhodanim evrocentričnim stazama, imajući prođu kao prestižna međunarodna platforma za lokalnu estradnu elitu, sjajna mogućnost da njeni delatnici učine nešto "istinski važno" za svoju zemlju.
Azerbejdžan, udavljen u petro-dolarima je obećana zemlja za takve poduhvate. Pobedom dobije organizaciju, i za manje od 12 meseci bukvalno iz zemlje izraste nestvarna Kristalna hala. Prenose gleda ceo svet, zapadna liberalna štampa manje se sprda sa festivalom, a više ukazuje na poražavajuće stanje ljudskih prava u ovoj zemlji. Arapi bi da organizuju svoj izbor, a i Azija i Pacifik godinama nešto slično petljaju. Ali samo Evrosong traje i uprkos svojoj hroničnoj muzičkoj nerelevantnosti opstaje. Tu mora da je upetljan i zakon tržišta, inače bi surova kapitalistička logika odavno ukinula ovaj odušak mejnstrimu prihvatljive kičerice na kome se, kritizeri lako zaboravljaju, peva uživo. Evrosong je medijski događaj, i ako pridev “medijski” shvatimo kao negaciju reči koju opisuje, biće nam bar malo lakše u životu. Pa i sa Evrosongom, što da ne? Kome se ne sviđa, ima daljinski i mogućnost da izabere neki od nekoliko stotina jednako besmislenih festivala. Mislim, ako već slušamo pop/rok/neku treću muziku koja u ova vrednosno konfuzna vremena pati od sličnog nedostatka svrhe.
I neka cveta hiljadu cvetova, kako (ni)je rekao Mao: red eurodancea, red balada, a tu je i resto, malo je verovatno da će se išta slušati za 20, 30, 40, 50 godina. Britanci su poslali gerijatriju za koju su bili sigurni da nema šanse da pobedi – njima “vruć krompir” nedaobog trijumfa odavno ne treba, italijanska inkarnacija Amy Winehouse vrlo je simpatična, albanska Bjork sa Kosova zrela za Ring Ring, ruske bakice mamac za “protestne glasače”, koji iz godine u godinu nalaze potrebnu dozu mazohizma za jedno veče, glasajući za aktuelnog Karića... i naravno jedan jedini, naš gore list Željko, provereno rešenje za ovo takmičenje, uhvaćen u bludu povizantinjenja muzičke ravnice grupe Coldplay, koji će nam se ponovo popeti na glavu “sjajnim trećim mestom”. To jeste lep rezultat, ali ono što iz njega proizlazi nema u sebi estetike ni u tragovima. Što bi rekli neki malo zaguljeniji tipovi: “Od američkog je odvratniji samo balkanski glamur.” Pametnom dovoljno.
Po pravilima Evrovizije, samo državne TV stanice mogu da učestvuju u Izboru. Kao da druge srpske kuće na autističnom TV nebu već tri puta do sad ne bi otkupile prava za ovaj događaj, samo da mogu. RTS ima pravo da, u duhu sveprožimajućih PR postulata, oglašava Evrosong kao vrlo bitan događaj, Javni servis ionako nema druge slične adute zabavnog karaktera u svojim rukama. RTS nema pravo da tvrdi da su nam "prenos obezbedili azerbejdžanski naftaši" – gledaoci plaćaju pretplatu i za Evrosong. RTS bi, ako ni zbog čega drugog onda bar zbog te pretplate, mogao malo da odmori i odvede, nije bitno gde, Dušku Vučinić Lučić, koja doduše u ovogodišnjim prenosima nije bila "zlanimljiva" koliko ume (samopriznanje je palo pri kraju drugog polufinala: “Moraću malo da budem zla... u izvođenju Waterloo bivših pobednika čuo se samo raskošan glas naše Mare (Marija Šerifović op. nov), ostali su tanki...), ali je i dalje jednako smorena i već uobičajeno neprijatno snishodljiva prema našem predstavniku, kao kad Vujčin prenosi Đokovićeve mečeve. Dragi RTS, Bog mi je svedok da sam vas branio i za Bolji život, i za Srećne ljude, i mrštio se na one Repriziramo Tri Serije prozivke kao jeftino ispaljene ćorke u suviše laku metu, ali ako već tvrdite da je zabava, a želim da vam verujem, moglo bi to onda bar malkice zabavnije, m? Hvala.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari