Kunst und Schnitzel na lepom plavom Dunavu

U moru festivala širom Evrope, Donaufestival spada u opskurnije ali ga interesantan koncept izdvaja iz mora sličnih

Miloš Trifunović

Krems, stari, idlični grad na obali Dunava, dosadan kako samo mali srednjevropski gradovi mogu da budu, nije mesto na kom biste se lako mogli naći na proputovanju kroz Austriju. Od atrakcija, pored raznih starina, u samom centru je zatvor u kome boravi i čuveni Fritzl, opasan visokim zidom i okružen mističnom tišinom. Ipak, svake godine oko 1. maja u Kremsu se dešava Donaufestival (28. april - 5. maj), koji okuplja umetnike raznih vrsta, zanimljive muzičare i bendove, i organizuje često multimedijalne saradnje. Osim toga, mirnoća grada i lokacije na kojima se festival održava, kao i odsustvo gužve i žurbe čine ovaj festival idealnom prilikom za odmor. Krems je svega 70 km udaljen od Beča, pa se odatle možete uputiti na festival udobnim i polupraznim vozom, a funkcioniše i autobuska linija koja vozi direktno do festivala. Iako mnoga imena, od kojih dobar deo i nije baš najpoznatiji ni u okviru indie scene, možete videti i drugde, Donaufestival nudi neka unikatna iskustva. Takva je recimo bila saradnja Xiu Xiu i Deerhoof u izvođenju pesama sa Joy Division albuma Unkown Pleasures pre dve godine.

Ovogodišnje izdanje festivala je bilo u znaku CocoRosie, kultne, premda danas pomalo zaboravljene pojave na muzičkoj sceni, i Extraordinary Weddings projekta. CocoRosie project je naziv za seriju performansa, predstava i koncerata u kojima učestvuju članice ovog sastava, i predstavlja ih kao neumorne multimedijalne umetnice. Nju ejdž mjuzikl/opera Sierre Casady Soul Life, izvedena u Minoritenkirche, bivšoj katedrali u kojoj je tih vrelih dana bilo uživanje pronaći hlad. U impresivno visokoj sali u kojoj se zbivala “popera”, odigravala se borba jarkih boja i eksperimentalnog zvuka sa klasičnim operskim elementima, dok je sama Sierra bila obučena u čudan kostim na čijoj pozadini je u nekom, valjda ironičnom, kontekstu stavljen simbol Raiffeisen banke. Kasnije u toku večeri održan je Nightshift, performans koji uključuje ples, dramu i video projekcije, a koji je radila druga polovina ovog dueta, Bianca Casady.

Pored performansa, drugi značajan, pre svega muzički deo programa činila je serija nastupa pod nazivom Extraordinary Weddings. Reč je o ad hoc saradnji različith muzičara po zamisli CocoRosie. Pa smo tako mogli da vidimo razne zanimljive kombinacije kao što su Laurie Anderson i Light Asylum, mračnu kantautorku Scout Niblett sa metalcima Lapdog of Satan ili avangardiste Rhysa Chathama i producenta Valgeir Sigurdsson (Bjork, Bonnie Prince Billy, itd), između ostalih. Najinterestniji je bio sentimentalni treš queer duet Sissy Noby i Antonyja Hegartyja (Antony and the Johnsons), utoliko što je bilo manje arty improvizacije, a mnogo više humora.

Ipak, najveće “zvezde” festivala su svakako bili Ariel Pink’s Haunted Graffiti, Atlas Sound, Of Montreal i Pantha du Prince. Večernji koncerti su se odigravali u nekoliko većih sala, u kojima se uz zvukove širio miris hrane, konkretno vrlo ukusnog falafela.

Atlas Sound, odnosno Bradford Cox kada (Deerhunter), nastupio je sam sa akustičnom gitarom i gomilom pedala, koje su svojim efektima nadoknađivale nedostatak ljudstva u bendu. Dugi uvodi, ambijentalni odjeci, pa zatim lagano dodavanje slojeva... ne sećam se ni jednog koncerta koji je uz akustičnu gitaru i usnu harmoniku zvučao toliko elektronski! Izuzetno mršava pojava, čupave kose, pod jakim zelenim svetlom i dimom, delovala je kao zombi. Izvođene su pesme sa albuma Paralax ali je bilo numera i sa Logosa, dok je, čini se, pesma Walkabout doživela najbolji prijem.

Nakon opuštajućeg synth-popa grupe Chairlift i eksperimentalnog Oneohtrix Point Never, nastupili su Ariel Pink’s Haunted Graffiti. Nekad one-man lo-fi poduhvat, sada pravi bend sa studijskim albumom i već nekoliko godina jedan od najzapaženijih i najinteresantnijih indie sastava. Veći deo nastupa su činile nove pesme, podjednako nostalgične i čudne kao i sve ostalo što je radio ranije. Ipak, ostao je utisak da se Ariel Pink u novijim pesmama sve manje igra sa formom, a sve više hoće nešto da poruči (bilo to o 11. septembru, rodnim ulogama ili odrastanju). Može se pretpostaviti da će dobar deo ove setliste činiti drugi studijski album, koji se privodi kraju, tako da je koncert imao određenu ekskluzivnost. Nastupi sa bendom su izuzetno profesionalni i upečatljivi, premda je pred trezvenom austrijskom publikom, Ariel malo zakinuo na harizmi, no tu su bili Bradford Cox i pevačica Chairlifta, koji su puštali snimljeni aplauz između pesama i plesali na bini. Za kraj koncerta, improvizovana je pesma o Friclu i šnicli. A kad smo kod šnicle, pre samog nastupa naša ekipa je uspela da se probije do bekstejdža gde je Arielu Pinku lično uručena gibanica (odbio, ne jede sir, prosleđena drugim članovima benda) i ratluk (uzeo radoznalo), što je bila i fiks ideja našeg malog tima u Kremsu.

Za kraj ovog teksta koji je tek ovlaš dodirnuo ključne tačke festivala i pri tom neke ispustio, recimo nešto i o nekim praktičnim sitnicama. Na prostor festivala se, očekivano, ne može uneti piće, ali ne morate zato očajavate pred krajnje evropskim cenama na šanku. Možete popiti sopstveno piće iz prodavnice ispred, ili pokušati da ga unesete unutra (što je meni pošlo za rukom), mada bolje da vas ne vide da ga pijete. Relaksirano obezbeđenje na ulazu vas neće uvek pretresati.

Donaufestival je odlična prilika za zadovoljavanje kulturnih apetita, ali i rekreaciju i uživanje u ambijentu malog gradića i njegovim parkovima, obali Dunava i belom vinu. Malo kunsta, malo rokenrola, obratite pažnju na program naredne godine, ko zna šta će sledeće da smisle.

Komentari

Sanja (gost) | 16.05.2012. 12.42.14

simpaticno drugaciji festival...

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike