Dijalektički materijalizam

Takođe, u pitanju je jedini Oskar koji je ikada otišao u Jugoslaviju, a posle raspada zemlje, sem Bosne i Hercegovine, nijedna država sa ovih prostora nije se približila trijumfu Surogata.

Zanimljivo je da Surogat ne pripada angažovanoj struji domaće umetnosti, tradicionalno poznatoj po uspehu na stranim festivalima. Ovaj film se ne bavi romskim metaforama, kao ni ratnim porazimima ili pobedama. U pitanju je satirična alegorija o turističkoj srednjoj klasi na letovanju. Cela radnja filma zbiva se na plaži, gde glavni junak, putem naduvavanja, proizvodi veštačke substitucije za svoje želje i potrebe, od dušeka, preko automobila, do devojke. U pitanju je vedro intoniran film, koji, ako nešto kritikuje, to je zapadnjački sistem zabave, bazirane na potrošačkim vrednostima, u kojem marketing konzumerstva dominira nad stvarnom prirodom života.

Ovaj film, značajan je na najmanje tri različita načina. Prvi je stilska originalnost, koristeći likovni postupak redukovan na nivo geometrijskih oblika, trougla, kvadrata i kruga. Sve do tad, američka animacija, slavna po Voltu Dizniju i kanadskom animatoru Normanu Meklarenu, nije poznavala ovu minimalističku tehniku, koja će  uticati na mnoge crtane serije, od La Linea do Power puff Girls i Samuraj Džeka. Drugi značaj je pomenuta kritika potrošačkog mentaliteta, koja će kasnije postati ključna tematska figura za sve što nazivamo (anti)globalističkim angažmanom, od subkulturalnih pokreta do postmoderne filozofije. Treći nivo značaja još nije formulisan, već čeka da bude otkriven u budućnosti. Tiče se kritike, ne globalnog, već isključivo domaćeg konzumerizma, unikatnosti naše srednje klase, koja je mnogo pre MTV-ja i reganovskog neoliberalizma, najavila fenomen građanskog otuđenja u komercijalnom svetu. 

Titova Jugoslavija je, kako se danas često kaže, bila neka vrsta “virtualne” države, a to se najviše ogledalo u njenoj strukturi politike i ekonomije. Ali šta ako je otuđenje nesvrstanih Slovena, bilo u stvari, kulturološke prirode? 

Militantni žurnali umerene ideologije, disidentski manifesti državne produkcije, socijalističke emisije konzervativnog naravoučenija, dečija lektira necenzurisanog nasilja.. mi smo, hteli ne hteli, bili svedoci kontradiktornih društvenih kanala, pobrkanih naslova, aplikacija i frekvencija. Pa ipak, svi ti javni statusi, uživali su čast, koja je u tom trenutku bila nedostižna mnogim velikanima sa obe strane gvozdene zavese. Ta nezaslužena privilegija dovela nas je do kompleksa više vrednosti u odnosu na celokupnu savremenu distribuciju, pa smo se tako našli u ulozi pionira urbane dekadencije. Ali, usled pomanjkanja svesti o tome, “jadranski” hedonizam, za razliku od atlantskog, nije postao globalno slavan. To je negativna posledica rezultata, koji su, umesto da budu javno eksponirani, bili društveno sakrivani - jer cilj nije bila pobeda samoupravnog socijalizma, već zaštita građanskih privilegija.

Najčistiji izuzetak od balkanskih pravila ćutanja predstavlja Surogat, koji poput pesme the Who - Substitute, anticipira ideju po kojoj će dvadeseti vek postati vek masovne popularnosti. Vek koji je znao da uživa u dijelaktičkom materijalizmu i da to zadovoljstvo promoviše kroz kulturu, povezujući ekonomiju sa umetnošću, imaginaciju sa kreacijom, prirodu sa sintetikom, psihoaktivnost sa intelektom, teoriju sa praksom, autora sa delom. To je vek onih pojedinaca koji nisu, poput naših, krili svoje privilegije i koji nisu, javnim tajnama, prisvajajali tuđa autorska prava. Posleratna Jugoslavija je, na žalost, izuzetak od veka, ali je Surogat izuzetak od Jugoslavije. Kada bolje pogledamo, pravi dobitnik Yu-Oskara i ne može biti podeljeni narod bivše države, već samo Dušan Vukotić, animator iz Zagreba, gost iz galaksije.