Muzika za gledanje

Darko Matković, širem auditorijumu poznat po umetničkom prezimenu Džambasov, jedan je od retkih beogradskih umetnika kome se s punim pravom može prišiti etiketa „underground“. Pre 20-ak godina bio je aktivan u rock bendu Robna Kuća, sredinom 90-ih u Džambasovima gde mu je društvo pravio Goran Nikolić Orge (ex-Neočekivana Sila), da bi se potom „povukao u ilegalu“ gde ostaje tokom narednih 15-ak godina, sporadično se pojavljujući na izdanjima drugih muzičara.

Njegov glas čujemo upravo u Silinoj interpretaciji stare pesme Robne Kuće Devojka iz drugog sveta na kompilaciji Korak napred, dva koraka nazad (1999), a sa instant-postavom Frtalj Bukvara 2001. se pojavljuje na soundtracku za film Munje.

Sredinom prve dekade novog milenijuma nastupa na koncertima u garage-rock trio formatu i okušava se u ulozi programskog urednika Akademije, zatim ga srećemo u ulozi DJ-a u raznim beogradskim klubovima, a ove godine, nakon duge diskografske pauze izdaje album Muzika za gledanje.

Ovde nas čeka malo iznenađenje, jer na CD-u nema rok svirke po kojoj je Džambasov ponajviše poznat, već su u fokusu raznolike varijacije elektronskih žanrova sa semplovima replika iz domaćih i stranih filmova, uz učešće nekolicine gostiju (DJ Slavka, Vera Erac, Zerkman Big Bang).

Iza grubih stilskih odrednica kao što su dub, electro, downtempo ili ambient, prva asocijacija koja bi nam mogla pasti na pamet su novosađani Noise Destruction i njihov tehno hit iz 90-ih Laki je malo nervozan s veštim kolažom legendarnih sentenci. Ako se osvrnemo na nešto moderniju rok scenu, kao referencu bismo mogli potegnuti ruske surf-rockere Messer Chups koji su fascinaciju starim filmovima i horor-estetikom krunisali studijskim semplovima i multimedijalnim pristupom na koncertima.

Hronike 3

EverNeverGreen DJz by Darko Dzambasov | MySpace Music Videos

Džambasov je na ovom albumu ipak bliže estetici 90-ih i old school tehno zvuku, dok je u odabiru semplova eklektičniji od novosadskih kolega. Našlo se tu mesta i za domaću i stranu kinematografiju, art film i kung-fu klasik s Bruceom Leejem u glavnoj ulozi (stari mag borilačkih veština nam veli „Don’t think...Feel!“, a tu su i nezaobilazni zvuci borbe i udaraca), pa se stiče utisak da je autor napravio intimni omaž dragim umetnicima radije nego što se držao nekog konkretnog koncepta.

Nema sumnje da će nas dobar broj numera zaintrigirati ili čak zasmejati interesantnim kombinovanjem glumačkih bravura i replika, ali slušanje čitavog albuma u cugu se može pokazati i odveć napornim. Na CD-u se nalaze 23 pesme, od kojih su mnoge dugačke svega dva ili tri minuta i više se oslanjaju na semplove nego na muzičku osnovu. Stoga se nameće logična pomisao da bi bilo zanimljivije čitav projekat konzumirati u multimedijalnom aranžmanu, gde bi simbioza muzike i filma došla do punog izražaja.

Muzika za gledanje je upravo to što nam naslov albuma sugeriše, i uprkos kvalitetnoj realizaciji više deluje kao delić slagalice nego kao zaokruženo delo. Za kompletan ugođaj najbolje je sačekati „živu“ promociju albuma, a za Darkov povratak rok korenima – neku drugu priliku.