The Cure

Postoji određena doza simpatične nedefinisanosti (dezintegracije?) koja je oduvek pratila sastav The Cure. Etiketirani su kao začetnici goth pokreta (čitaj: na čemu se KST iživljavao i preživljavao), ali zato svi pamtimo njihove pop hitove. Tiraži od 30 miliona, a ipak ćete ih nazvati kultnim bendom. Ljubavni oportunizam ili potpuna apokalipsa? I tako, što bi rekli Darkwoodi, u nedogled. S druge strane, ono što je sigurno - The Cure su kao muzičari mizernjaci, klovnovi (nebitan redosled) ostavljali snažan utisak. Pasionirano ste ih voleli tumarajući po skrivenim molskim udolinama ili vas je njihovo kukumavčenje žestoko nerviralo, ali je zato svako ko iole drži do sebe morao imati stav o njima.

Problem sa ovim albumom jeste prevelika ambicija (prozaičan naziv zapravo sugeriše tematsku sublimaciju prethodnih 25 godina karijere) koja vas i pored toga ostavlja praznim. I jesu to The Cure, i ima patnji, bola, izgubljenosti, bla bla, ali suviše je to nekako mlako, nedorečeno... Nema više pesama koje ćete prekinuti jer su nepodnošljivo bolne, ni onog zavodljivog mračnjaštva kome se mazohistički vraćate. A ni Just Like Heaven. Okarakterisati album sa „onako“ bolnije je od raznoraznih kritičarskih rafala. Pogotovo za Roberta Smitha i njegovu družinu koja se grčevito borila da izbegne mediokritetstvo po svaku cenu, ali je izgleda upala u sopstvenu mišolovku. Albumi se ne prave prema smućkanom receptu, i to sa 3 kašičice poluhitova (End of the World, Before Three) i 250 grama, doduše korektnih, sporaća (Lost, Labyrinth). Producent Ross Robinson, glavni krivac za nu-metal, suptilno je učvrstio ritam sekciju i bez njegovog nagovora ne bismo ni dobili, sada gotovo izvesno, poslednji album The Cure. Ruku na srce, ima tu i dirljivih momenata koji vade stvar, ali u paketu sve to zvuči 100 odsto onako kako se od njih očekuje. Što nije nužno loše, samo je već dobro poznato. Bez ikakve nostalgije najintimnije Cure momente slobodno potražite petnaestak godina unazad na Kiss Me... i Disintegration. Fanovi će naravno uživati i u „The Cure“ - koliko i u mečevima od 5 do 10 mesta.