Srpski pisac i prevodilac sa adresom u Kalgariju (Kanada), autor romana Cink, Snežni čovek, Mamac, Gec i Majer i Pijavice, za Popboks govori o albumima Clasha, Boba Dylana, ljubavi prema reggaeu, trgovima Beograda...
Omiljeni albumi?
Mnogi albumi su presudno uticali na mene, tako da je ovo zapravo izbor albuma koji su me ponajviše tresnuli po glavi i doprineli da se promenim. Prvo ću pomenuti trostruki album grupe Clash, Sandinista! (1980), koji jeste neujednačen, ali koji me je osvojio svojom novom mešavinom muzičkih uticaja, među kojima je glavnu ulogu igrao rege. (Njihov naredni album, Combat Rock (1982), je ponovio sve to na još bolji način, ali isto tako najavio njihov neumitan raspad).
Dvostruki album Boba Dylana, Blonde on Blonde (1966), potvrdio je veličinu „električnog“ Dylana i rasturio me na nekoliko načina (ne treba zaboraviti čuveni refren najmističnije pesme sa tog albuma, Rainy Day Women No.12 and 35 koji glasi: „Everybody must get stoned“.)
Dvostruki album Milesa Davisa, Get Up With It (1974), njegov poslednji studijski album iz 70-ih godina, i dalje je moj najomiljeniji album za određenu vrstu raspoloženja. Često ga slušaju glavni likovi u mom romanu Pijavice.
Saint Dominic’s Preview (1972), album Vana Morrisona iz 1972, uticao je na mene svojom raznovrsnošću i tajanstvenim slikama. Pesma Listen to the Lion, duga preko 10 minuta i puna Vanovog lavljeg urlanja, postala je pesma u kojoj sam tražio hrabrost za susrete sa „lavovima“ iz stvarnog života.
Ovde bi morao da se nađe neki rege album, pa neka to bude Super Ape (1976), legendarnog producenta i snimatelja Lee „Scratch“ Perryja koji je „izmislio“ dub i najviše doprineo da rege postane slavan u celom svetu.
Omiljene pesme
Na mojoj listi najomiljenjih pesama našle bi se i Love Me Do Beatlesa, You’ve Got a Friend u izvođenju Jamesa Taylora, te Lucille Little Richarda i Peggy Sue Buddyja Hollyja. One spajaju razne emotivne tačke u mom životu, tako da je bolje da ništa više o njima ne kažem.
Koncert koji ćete uvek pamtiti?
Uvek ću pamtiti koncert grupe Blood, Sweat and Tears, održan u leto 1970. godine u okviru njihove turneje po istočnoevropskim zemljama. To je bio prvi put da jedna američka rokenrol grupa dolazi u taj deo Evrope i to grupa koja je u tom trenutku bila na vrhuncu slave. U simboličnom smislu, kao definitivan ulazak rok kulture u našu sredinu - ništa ne može da dosegne značaj tog koncerta.
Omiljeni filmovi
Teže mi je da se odlučim za jedan film nego za jedan album, što je verovatno znak da mi filmovi manje znače od muzike. Odlučiću se, ipak, za jedan animirani film, Toy Story, koji je veličanstvena priča o prijateljstvu.
Knjige
Prva knjiga koja mi pada na pamet je Dobro drvo, takođe veličanstvena priča o prijateljstvu i vernosti. To je knjiga koju bi svako trebalo da ima i da neprekidno poredi priču svog života sa pričom o sebičnom ili nesebičnom prijateljstvu. To je jedna od onih knjiga koje su za sva vremena i za sve uzraste; knjiga koja može da pomogne čoveku da bude bolji. Postoji mnogo takvih knjiga, ali neke od njih je teže savladati nego druge. Na svoj način takve knjige su i Divlje palme, roman Williama Faulknera, zatim zbirka priča Za Esme, američkog pisca J.D. Salindgera, te roman Slepilo, čiji autor je portugalski pisac Jose Saramago.
Inače, moj omiljeni kratak roman je Objava broja 49, tajanstvenog pisca Thomasa Pynchona. Verujem da je to možda najsavršenja knjiga koja na nešto više od stotinak stranica uspeva da ispriča priču o alternativnoj Americi, o ljudima koji stvaraju svoj sistem da bi umakli zvaničnim državnim sistemima, o rok kulturi 60-ih godina, i još o mnogo čemu. Knjiga koja se može bezbroj puta čitati jer svaki put čitalac u njoj otkriva nešto novo, nešto što mu je promaklo u prethodnim čitanjima.
Uprkos dominaciji elektronskih medija, knjige se još uvek dobro drže. Tokom decenije koja se upravo završava objavljeno je nekoliko izuzetnih knjiga naših autora. Među njima su čaroban roman Gorana Petrovića Sitničanica „Kod srećne ruke“, zatim Kiša i hartija Vladimira Tasića, i roman Svetislava Basare Uspon i pad Parkinsonove bolesti. U godinama koje dolaze uveren sam da će se novim dobrim knjigama oglasiti pisci kao što su Srđan Tešin, Borivoje Adašević, Andrija Matić, Saša Ilić. Doduše, možda će njihove knjige biti objavljene samo u elektronskom obliku, ali ako je priča dobra, nije važno u kom obliku će čitalac moći da dođe do nje.
TV/radio emisija?
Nisam ljubitelj televizije i skoro je uopšte ne gledam, a radio slušam preko interneta i to samo one stanice koje ne emituju ništa drugo osim muzike.
Sajt?
B92. Dnevni list Danas. Sajtovi mojih omiljenih grupa – rege grupe Groundation i džez trija Medeski, Martin and Wood. I odličan sajt za ljubitelje rege muzike - ireggae.
Hobi?
Skupljanje poštanskih maraka (hobi zaostao iz detinjstva i koji čeka moj odlazak u penziju da bih mu se ponovo posvetio).
Putovanje koje biste voleli da se ponovi?
Volim putovanja, ali umesto da neko ponavljam, radije bih otputovao negde gde do sada nisam bio.
Za koga navijate? Kako? Idete li na utakmice?
Nekada sam navijao za Crvenu zvezdu (fudbalski tim). Poslednjih godina živim u Kalgariju i navijam za lokalni hokejaški tim, Calgary Flames. Ne idem na utakmice, ali navijam i sekiram se dok gledam prenos.
Pet istorijskih ličnosti koje bi pozvali na večeru?
Merilyn Monroe, Jim Morrison, James Joyce, Samuel Beckett i, zašto da ne, Tito.
Koji je vaš alter-ego?
Franc Kafka.
Šta volite da mislite o sebi.
Da sam sve što sam do sada uradio u životu verovatno mogao da uradim mnogo bolje.
Šta bi probali, a još niste?
Da živim u zen manastiru, daleko od razuzdane gomile.
Psujete li? Zašto? Kako?
Ne psujem jer smatram da to jednostavno nije pristojno. Ako ipak opsujem, onda je to znak da je moje strpljenje – koje je skoro beskrajno – ipak došlo do kraja.
Šta volite u Beogradu/Kalgariju, a šta bi prvo promenili?
Volim da šetam Beogradom i volim njegove otvorene trgove sa kojih se sasvim lepo vidi nebo. A prvo bih ukinuo saobraćaj u centru grada i ceo centar pretvorio u pešačku zonu. U Kalgariju volim raznolikost ljudi, običaja, restorana i pomešanih kulturnih obrazaca, a smeta mi naturanje potrošačkog modela življenja kome treba potčiniti sve ostalo.
Da li ste zlopamtilo?
Nisam. Šta čovek ima od toga?
U koga ili šta verujete?
Možda bi se moglo reći da verujem u nešto nalik onome što su drevni kineski filozofi nazvali Tao. Mnogo je važnije, međutim, da verujem u sebe.
Ko je prava žena?
Svaka žena je prava žena.
Zbog čega se kajete?
Zbog toga što nisam na vreme počeo da se kajem. Sada je kasno.
Ko je genije?
Ne znam, ali znam da je onaj ko ne priznaje granice u onome čime se bavi na dobrom putu to da postane.
David Albahari je...
... čovek koji sa istom zadivljenošću posmatra svet kao onda kada je bio dečak. Tada se nadao da će porasti i razumeti svet, a sada zna da je to nemoguće i zato piše priče. Da bi sebe utešio i pružio sebi neku nadu.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
super davide (gost)
| 31.12.2009. 11.14.20
super ape je vrhunska ploca!
-
zzz (gost)
| 31.12.2009. 12.52.50
fenomenalno!
-
Prince Tubby (gost)
| 31.12.2009. 15.07.39
odlican izbor fejv-muzike (hej, "Sandinista" i Perry!!), kao i ostalog sto slijedi... obzirom na to ciji je izbor, drugacije ne bi moglo da bude!
topao pozdrav i sve najbolje u Novoj, Davide!
-
Bernard Panasonik (gost)
| 31.12.2009. 16.49.36
Sjajan pisac, uvek se radujem njegovim intervjuima.
-
st (gost)
| 31.12.2009. 17.19.37
Da, svaka čast za "Sandinistu", "Super Ape" i Van Morrisona ali gde iskopa Groundation???
-
o je (gost)
| 31.12.2009. 18.50.24
objava broja 49 je stvarno sjajna knjiga...
-
retro (gost)
| 31.12.2009. 19.09.08
Sjajno!! Jedan od klasicnih 'ukusa poznatih'!!
-
Pedja (gost)
| 31.12.2009. 19.44.17
Get Up With It jeste mozda najbolji album ikad i uvek je lepo iznenadjenje cuti da neko voli taj manje poznati biser. Sada moram da nadjem te Pijavice...
-
vasilevs (gost)
| 01.01.2010. 11.50.19
Sjajno!
-
ivan (gost)
| 01.01.2010. 20.44.21
Zanimljivo. Ovde svašta može da se pročita 'između redova'...
-
Ilijescu (gost)
| 02.01.2010. 16.46.56
David Albahari je...
... čovek koji sa istom zadivljenošću posmatra svet kao onda kada je bio dečak.
Ovo mi zvuči kao rečenica Žozea Saramaga, ne mogu se iz kojeg romana..
-
Hmh (gost)
| 05.01.2010. 02.40.03
Ne odustaje se od pitanja "Ko je prava žena?"
Sta to uopste znaci?!
Cini mi se da je Albahari prvi koji je odogovorio "tacno" na postavljeno pitanje...
-
:) (gost)
| 06.01.2010. 17.01.36
mogli ste vecu sliku da nadjete, ova je bas mala!
-
da da (gost)
| 12.01.2010. 23.37.44
duhownost.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.