Mačke na usijanom anime krovu

Nekojiru-so (Cat Soup, 2001) - Tatsuo Sato

Nastao u glavi mangake Nekojiru (koja je tri godine pre nastanka ovog anime-filmića izvršila samoubistvo), a u režiji Tatsua Satoa (koji nikad nije uspeo da ponovi ono što je ovde izveo), Cat Soup je priča o dvoje antropomorfnih mačića, dečaka Nyākoa i devojčice Nyatte.

Nyatta je teško bolesna i smrt, u liku Ksitirgabhe (Jizōa, budističkog božanstva, zaštitnika dece stradale pre roditelja), dolazi da je odvede. Međutim, mali Nyāko ih prati i, boreći se za dušu svoje starije sestre, uspeva da prigrabi jednu polovinu. Po povratku kući, ubacuje je kroz Nyattin nos i, na iznenađenje prisutnih (doktora, roditelja i gledalaca), delimično je oživljava. I, kao da se ništa nije desilo, majka ih šalje po prženi tofu, a zatim kreće suluda avantura, kao u bajci o Ivici i Marici, adaptiranoj prema ideji Salvadora Dalia.

Bilo da je reč o smislenoj ili besmislenoj upotrebi apstrakcije, čistoj filozofiji ili pretencioznom i detinjastom iživljavanju autora, korenitoj psihološkoj analizi ili vrcavoj komediji apsurda, jedno je sigurno – Cat Soup je toliko ukusna, da vam neće biti važno kakvi su joj sastojci i čime je začinjena.

Nalik nezaboravnoj vožnji toboganom, ovaj anime će vas odvesti u cirkus, gde je Svevišnji glavna atrakcija, a poslednji čin izaziva potop, baciće vas u pustinju, odakle je moguće izaći samo na leđima vodenog slona, odvešće vas u brvnaru starice koja sastavlja raskomadane mačiće i u vilu zloćudnog čiče, koji će pokazati i svoje drugo lice, u sado-mazo kostimu, sa mikimausolikom maskom. Kada povrh svega toga dodate izvrtanje vremena i prostora, kao i brojne druge halucinogene ludorije, bićete podvrgnuti nemilosrdnom rušenju klišea i već viđenog, ne verujući sopstvenim čulima, zbunjeni i zapanjeni.

Kigeki (Comedy, 2002) - Kazuto Nakazawa

Studio 4°C, drugi put. Koji god od kratkometražnih animea, nastalih pod njihovim okriljem, da odaberete, kao zvezdu vodilju u svet japanske animacije, nećete se pokajati. U ovom slučaju, kroz nepunih deset minuta, sadržano je više nego u pojedinim animeima, čiji broj epizoda uveliko prelazi sto, i nikako da stanu. Dirljiv, šarmantan, melanholičan, nostalgičan, Comedy je priča o petogodišnjoj Irkinji koja angažuje misterioznog Crnog Mačevaoca, da spasi njeno selo od napada engleskih vojnika. Njegova cena: retke knjige iz prošlosti.

Prefinjeniji i umereniji od ostalih 4°C shortova, Comedy (slatke li ironije!) ima bartonovsku atmosferu. Dominiraju hladni tonovi i vrlo izražen kontrast crne i bele, ispresecani crvenom bojom stilizovane krvi. Toplina koja mu nedostaje u gotičkoj slici, nadoknađena je glasom mlade naratorke, koja se priseća svog susreta sa vampirom, praćenog izvanrednim izvođenjem Schubertove kompozicije Ellens dritter Gesang, čiji je tekst zamenjen rečima molitve Ave Maria, onako kako većina i prepoznaje ovu melodiju. Iako su, sa izuzetkom demonizovane engleske armije, jedini likovi stranac i devojčica, njih dvoje je sasvim dovoljno za ono što je autor Kazuto Nakazawa hteo da predstavi - odu večnosti, znanju i slobodi.

Rayca (2002) - Kazuya Konaka

U 31. veku ličnosti postoje samo kao kompjuterski podaci. Da bi saznala nešto o našoj potkulturi, Rayca dolazi u Tokio 21. veka. Raycino putešestvije opisano je u nepunih osamnaest minuta, podeljenih na čak deset poglavlja.

Sneni, nežni, eterični CGI preklapa se sa real life snimcima, koji se razlivaju pred očima poput akvarela – dominiraju ljubičasta, crvena, braon i narandžasta, mada određenim segmentima preovlađuju hladniji tonovi (Aquarium i Mannequins, koji podseća na kratkometražni N[eon] Davea McKeana), dok je završni (Screen Test) izveden poput prastarog filma (sa ogrebotinama preko slike i topljenjem trake na kraju). Praćen zvucima klavira i harfe, sa povremenim upadom relaksirajuće elektronske muzike, ovaj savremeni anime je kao stvoren za meditaciju…

Trava: Fist Planet (2003) - Katsuhito Ishii, Takeshi Koike

Bivši ratni pilot, šimpanzoliki Trava (Travastila Alister), i njegov mehaničar, riboliki Shinkai (čije puno ime je na nerazumljivom vanzemaljskom jeziku), poslati su u pravcu planete Fable, da prate Područje 78. Obećana im je primamljiva nagrada, a kako im je novac potreban za učešće u borbi speedmasterima (koje se održava na planeti Fist), njih dvojica ne pitaju otkud toliki honorar za jednostavan zadatak. U orbiti spašavaju plutajuću kapsulu, sa usnulom Mikuru, devojkom kojoj su izbrisana sećanja. Svo troje završavaju na neistraženoj planeti, gde ih čeka nekoliko neprijatnih iznenađenja.

Ideja za ovu bleskastu petparačku SF avanturu ponikla je u glavama dvojice autora, Katsuhita Ishiia, koji je sarađivao sa Tarantinom na animiranom delu prvog Kill Billa, i Takeshia Koikea, reditelja segmenta World Record u okviru Animatrixa.

Kao pomahnitali grafit koji se odvojio od zida i krenuo u atak na vaša čula, Trava: Fist Planet (ovakav naziv samo anime može da ima), za razliku od nekoliko prethodnih naslova, osvaja nedostatkom suptilnosti.

Psihotična animacija, upadljive boje, jedinstveno dizajnirani likovi koji melju 200 na sat, uvrnuti humor (parodija na mecha-anime, uz jedno kratko podsećanje na Hokuto no Ken), munjeviti razvoj situacije i likova (ili, u dve reči, ekstremna ćaknutost), do vrha ispunjavaju četiri desetominutne epizodice, posle kojih nećete znati šta vas je snašlo. A ako se snađete, još sumanutije iskustvo doživećete sa pomahnitalim Dead Leaves (2004).

Blame! ver 0.11 (2003) - Shintaro Inokawa

“My name is: Cibo. I am at the ultra Pinnacle location of hard disk information.”

6 x 5’ + 1 eXtra Log = 7 razloga za gubljenje kontrole nad onim što gledate! Killy, usamljenik sa oružjem zvanim Emiter Gravitacionih Zraka (Gravitational Beam Emitter) i Cibo, naučnica Capitol korporacije u Gradu nehumane budućnosti, u potrazi su za specifičnim genima (Net Terminal Genes), koji bi dozvolili malobrojnim ljudima da pristupe Net-sferi (Netsphere). Grad je vertikalna struktura, čiji su nivoi podeljeni skoro neprobojnim Megastrukturama (Megastructures). Haos upotpunjuju neprijateljski raspoložena silikonska bića (Silicon Creatures) i članovi horde Safeguard.

Blame! ver 0.11 je ONA (original network animation), nastala prema ideji Tsutomua Niheia, a u režiji Shintaroa Inokawe. Kako je snimljena kao dodatak mangi, nemoguće je povezati naizgled nabacane događaje. Međutim, savršena prezentacija (odličan izbor boja i genijalna upotreba senki i raznih efekata) omogućavaju potpuni užitak u ovoj cyber-atmosferičnoj naučnoj fantastici. 2007. godine snimljen je i Blame! Prologue, upotrebom kompjuterske animacije, verovatno kao najava za dugometražni CGI film.

Cyberpunk, kao žanr, upotpunjen dodatnim elementima (psihoanalizom likova ili filozofijom, npr), među animeima nudi nekoliko vanserijskih naslova – počev od Neo Tokyo (1986), famoznog Akire (1988) i Mamoru Oshiievog Ghost in the Shell (1995), preko manje poznatih Serial Experiments: Lain (1998) i Texhnolyze (2003), do Ergo Proxy (2005). Svi su itekako vredni utrošenog vremena (i eventualnog obnavljanja…).

Kakurenbo (Hide and Seek, 2004) - Shushei Morita

Žmurke. Igra koju smo svi voleli kao klinci, samo što niko od nas nije imao prilike da učestvuje u otokoyo verziji iste.

Sedmorica dečaka okuplja se u napuštenom gradu, na određenom mestu, praćenjem neonskih znakova (“o”,“to”, “ko”,“yo”, pa otud i naziv). Kada svi stignu, noseći masku lisice, žmurke mogu da počnu. Jedini sa pravim razlogom da učestvuje u otokoyou je Hikora, koji traga za svojom nestalom sestrom, Sorinchom.

Gde su im roditelji i zašto baš tamo moraju da se igraju, kada kruže glasine o demonima koji odvode decu sa mračnih uličica, ostaje misterija. Odgovora nema, a namera autora, Shuheia Morite, sigurno je bila da dozvoli gledaocu da aktivno učestvuje u demistifikovanju priče.

Maske igraju važnu ulogu, jer se njihovim izgledom ukazuje na osnovne karakteristike nosilaca, u nedostatku vremena za pravi razvoj likova. Jeziva, napeta atmosfera ostvarena je detaljnim, škiljavo osvetljenim pozadinama i fantastičnim dizajnom (poluorganskih - polumehaničkih) monstruma, inspirisanih japanskom mitologijom.

Osim što pokazuje sposobnost Japanaca da od jednostavnih, uobičajenih stvari (kao što su žmurke) naprave horor, Kakurenbo je i sjajan primer primene cel-shading tehnike, kojom se postiže iluzija dvodimenzionalne animacije. Malo animirane strave nikom neće škoditi.

Pale Cocoon (2006) - Yasuhiro Yoshiura

Ono što nikako nećete moći da izbegnete, kada su animei u pitanju, jeste postapokaliptični pejsaž i zanimljivo je da se među brojnim naslovima sa takvim predznakom kriju neka od najboljih ostvarenja. Jedno od njih je i Pale Cocoon, za čiji nastanak treba zahvaliti Yasuhiru Yoshiuri, višestruko nagrađivanom reditelju, scenaristi i dizajneru.

Zemlja je odavno uništena, a život, lišen čari prirode, nastavlja se na veštačkoj koloniji. Pre selidbe, dobar deo istorijskih podataka je zaboravljen, uprkos prednostima napredne tehnologije. Ono što je ostalo su arhive snimaka u lošem stanju, pa je osnovan Archive Excavation Department, čiji službenici rade na njihovoj restauraciji. Jedan od revnosnih radnika je Ura, koji želi da sazna šta je dovelo do propasti zelenog sveta. Sa druge strane, njegova kolegenica, Riko, ne želi da povrati znanje o prošlosti, jer će morati da se suoči sa ljudskim budalaštinama koje su ih dovele do sumornog, sintetičkog zatvora.

Braonkasti tonovi i bledo osvetljenje u kontrastu sa obnovljenim slikama na ogromnim ekranima futurističkih računara, precizno usaglašeni sa ambijentalnom muzikom i zvučnim efektima, kamen su temeljac ovog tihog, poetičnog, melanholičnog i nostalgničnog spoja drame i naučne fantastike.

Primenjujući neprimetno prožimanje 2D i 3D animacije, Yoshiura nas podseća na to kako često nismo svesni značaja određenih stvari dok ih ne izgubimo. Dvadeset savršeno iskorišćenih minuta, sa upitnikom na kraju.

Ani*Kuri15 (2007)

15 tvoraca koji će najbolje prezentovati japansku animaciju dobilo je zadatak – izraziti se u 60 sekundi. Rezultat njihovog rada, u produkciji nekoliko cenjenih studija (Production I.G., Studio 4°C, Gainax, Madhouse, Gonzo), objedinjen je kao Ani*Kuri15 (naziv izveden od skraćenica za anime i creator), a prethodno prikazan na japanskoj televiziji NHK. U većini ispunjeni zdravim humorom i optimizmom, ovi izuzetno kratki vanserijski animei zaslužuju samo reči hvale.

The Hidden Princess (Onmitsu Hime), u režiji Mahiroa Maede (Ao no Roku-gō, Gankutsuō), sjajna je parodija na mahō shōjo (magical girl) serijale poput Sailor Moon – princeza Tama i njen lutak Chigomaru se, u alternativnoj verziji feudalnog Japana, nakon magične transformacije, bore protiv pirata i nindži koji napadaju iz vazduha!

Gyrosopter je delo Rangea Murate i Tatsuye Yabuta – relaksirajući CGI smešten među oblake, u formi muzičkog spota.

Amusement Park Kiss (Wandaba Kiss) je slatkasto prisećanje na prvi poljubac. Melodramatična balada, kroz kišu i suze, prati oporavak devojke od slomljenog srca, završavajući se osmehom, u Beyond the Tears (Namida no Mukou).

Project_Mermaid je još jedna opčinjavajuća demonstracija Mamoru Oshiieve tehnike superlivemation i dokaz da slika govori više od 1000 reči.

Frolicking (Okkakekko) je idilični susret prirode i tehnologije – na prostranom proplanku, igraju se deca i odjednom se pojavljuje divovski robot, ali se smeh i uzvici sreće ne zaustavljaju…

Ohayō (Good Morning) je simpatični prikaz procesa (potpunog) buđenja, u režiji Satoshia Kona, čije psihološke pikanterije Perfect Blue (1997), Paranoia Agent (Mōsō Dairinin, 2004) i Paprika (2006) obavezno treba pogledati.

Vrlo jednostavna crno-bela animacija sledi u Sports Colonel Episode 18 – The Assassin Comes to Hunt in the Mountains.

Mačkoljupci će se oduševiti sa A Gathering of Cats (Neko no Shuukai), koji pokušava da protumači snove jednog mačora kad mu svi ukućani stanu na rep.

Alien Invasion – Hiroshi’s Circumstances (Uchujin Raikou Hiroshi no Baai) prati dečaka kome vanzemaljski magnet odvlači pažnju, kako bi pobegao (i verovatno se vratio na svoju planetu).

Yurururu ~Nichijou Hen~ (Daily Chapter) se, u pratnji remixa pesme Tequilla, bavi celodnevnim procesom nastanka nadrealnog klipa u trajanju od jedne sekunde.

Project Omega je još jedna parodija – ovaj put na Transformerse. Heat Man (Hyotoko) je eye-candy CGI fantazija, u kojoj grupa domorodaca lovi ogromnu zver.

Napad minijaturnih vanzemaljaca duhovito je prikazan u Attack of Azuma Area #2, animaciji sa skresanim budžetom. Sancha Blues je kratki pogled na prodavnicu nosilaca zvuka i njenog pohlepnog vlasnika…

Iako su maestralno izvedeni, ovih 12 žigosanih ne mogu ni približno da opišu neprocenjivu vrednost ideja u okvirima progressive animea, a kamoli bogatstvo određenih komercijalnih naslova koji imaju štošta da ponude. Njihova je svrha tek da zagolicaju maštu i prošire vidike. Da vas odvedu tamo gde nikada niste bili ili vas podsete na poznata mesta, u novom ruhu.

Kraj