Autentični beogradski gitarski heroj i vođa Kazne za Uši govori o beogradskoj publici, prljavštini u Kenjingradu, Fleki, sinovima pod maskama, Kareem Abdul – Jabbaru...
Omiljeni albumi?
Omiljene pesme?
Procol Harum – A Whiter Shade of Pale
Patty Smith – Free Money
Ohio Players – Sweet Sticky Thing
Bo Diddley – Infatuation
The Byrds – Eight Miles High
The Meters – People Say
Zoran Simjanovic – Zasto
The Rolling Stones – You Can’t Always get What You Want
The Electric Chairs – Fuck Of
Iggy Pop – African Man
Koncert koji ćeš uvek pamtiti?
MC5 u Domu Omladine, 2005. godine. Ni u najluđem ludilu nisam sanjao da posle smrti Roba Tynera i Sonic Smitha MC5 mogu da zvuče onako kako su te večeri u najgoroj sali na svetu, i na najgorem razglasu koji čovek može da poželi zvučali. Publika koja je bila prisutna je po oceni Weyna Kramera bila jedna od boljih pred kojom su svirali.
Urban Dance Squad su mi isto to rekli novembra '96 - da smo zahtevna i zajebana publika. Između njihova dva koncerta sam puštao muziku na Akademiji i, ako je za pohvalu, slomio sam par sprava sa basistom u nekad malo drugačijoj DJ kabini koja baš nije bila tako providna ko danas.
Nikad neću zaboraviti koncerte Robne Kuće po svim rupama ovog kenjigrada. A naročito pamtim jedan u Lotos Baru - po količini ludila za koje nemam reči kojima bih vam ga objasnio…
Film?
Taxi Driver. Imao sam samo šest godina kada me je mama odvela u Kozaru na tamo nekog čiku koji radi u Njujorku kao taksista. Ispostavilo se da sam tada zapamtio samo žuti taksi i grad koji je sijao nekim drugim svetlom. Kasnije sam uvideo da tu ima ipak i neke dublje priče, a ne samo vožnja taksijem. Ispostaviće se da će taj Vijetnamski sindrom u meni sve više početi da tinja, iako sam i vojsku i Balkanske ratove prepustio drugima i čekao svoju priliku. Treba da se čisti, đubreta je sve više…
Knjiga?
Majstor i Margarita, Mali Princ, Veliki Getsbi.
TV/radio emisija?
Saturday Night Live, ali skidam one stare iz 70-ih. Utisak nedelje mi dođe kao zamena za sve vesti raznih oblika i ako se svi u kući bune. TV mi se danas sve više svodi na sport i samo sport. Nekad sam verovao u radio i slušao Šišmiša, učestvovao aktivno u njegovoj emisiji, pomažući da Fleka u beloj Alfi sigurno stigne do studija. Često sam svirao direktno u programu kao muzička pozadina Flekinim predivnim kenjingradskim pričamai i prozivkama. Danas imam neke omiljene radio stanice na mreži.
Sajt?
Skupljam perje retkih ptica i naravno kad imam vremena vatam Zjale…
Putovanje koje bi voleo da se ponovi?
Voleo bi da se vratim na neka čudna i divna mesta mog odrastanja. Leptis Magna, Tripoli, Homs Benghazi. Afrika, Libija, Maroko - tako bliske u stvari, a opet, mnogima tako deleke civilizacije. Ok, tamo ima prljavštine, ali svodi se sve na pesak i prašinu (kad duva Gibli) koja ulazi u kosti. Naravno to nije tako česta pojava. Ima i toga da su ljudi malo divlji, ali opet, mislim da smo mi mnogo veći divljaci, a o prljavštini koja se može videti po našim ulicama, parkovima, rekama, ne bih, jer je to neuporedivo sa tamo nekim tako čistim Džamahirijama. Možda vam se čini da lupam, ali to je suva istina.
Za koga navijaš? Kako? Ideš li na utakmice?
Za Zvezdu. Nekako. Ne idem.
Pet istorijskih ličnosti koje bi pozvao na večeru?
Leo Fender (Broadcaster, Telecaster, Stratocaster, Music Man).
Les Paul (Inovator, muzikant, pisac divnih pesama, nakada sam imao jednu gitaru koju je on potpisao).
Martin Scorsese (Mean Streets, Taxi Driver, New York, New York, The Last Walts, After Hours, Raging Bull, The King of Comedy, Goodfellas, No Direction Home, The Departed, Shine a Light)
Kareem Abdul – Jabbar ( Skadarlija subotom i Nedeljom uveče, sedeli smo satima i gledali NBA izveštaje sa filmskih traka koje je puštao jedan stari dekica iz svoje drvene kućice nama klincima. Jabbar nam se činio kao da je Srebrni letač. Takvu ruku je imao kasnije moj buraz, preciznu do bola, hvala ti Sale)
Stevie Ray Vaughan (najbolji gitaroš ikad)
Ko je tvoj alter-ego?
Ika, Fara (Faraon), Ivek, Uvek, Lepi, Van Đordjević... nadam se da je dosta.
Šta voliš da misliš o sebi?
Uživam da drugi misle o meni.
Šta bi probao, a još nisi?
Da zamislim život u ritmu muzike za ples.
Psuješ li? Zašto? Kako?
Retko. Ne znam. Vulgarno.
Šta voliš u Beogradu, a šta bi prvo promenio?
Volim Beograd nedeljom, tad je to grad koji liči na sebe. Volim da se sećam Beograda od pre i ljudi kojih više nema u njemu. Taj duh grada koji su svi voleli polako nestaje, zamenjuje ga mržnja, sinovi pod maskama sa bezbol palicama (njihovo prirodno oruđe je plug, ralo i volovi sa Dinaroidnih visina). Pomalo sam lokal patriota i ne bih manjao Vračar ni za dva Dedinja i tri stana oko Arene.
Da li si zlopamtilo?
Ne.
U koga ili šta veruješ?
U Boga verujem.
Šta je prava žena?
Dorćolka na Vračaru.
Zbog čega se kaješ?
Zbog izgubljenog vremena, i za i na budale.
Ko je genije?
Tesla
Ivek je… Uvek
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari