Bane Vukosavljević

Omiljeni album i pesma?

Ima toga poprilično. Kad vratim film, shvatim da sam prolazio kroz razne faze i slušao svašta. Uglavnom je to gitarski orijentisana muzika sa snažnom poetikom i porukom. Kao klinac sam imao neki grozni plastični gramofon i slušao vinile, i nije tad bilo toliko muzike na izvol`te kao sad.

Mogao sam danima da slušam, recimo, koncertni Ravno do dna Azre: Uradi nešto, Jablan, Tople usne žene, Vrata podzemnih voda... i da mi ne dosadi, uvek bih otkrio nešto novo u zvuku. Oduševljavao sam se sjajnim Lainerovim sviranjem bubnjeva i Džonijevim tekstovima...

Pa onda Šarlo Akrobata, to je nešto posebno... I naravno, minimalizam i snaga prvog albuma Partibrejkersa. Album Razum i bezumlje vinkovačkih Majki smatram remek-delom. Gotovo da nema loše pesme na tim albumima. Svakako, još uvek kapiram da je kompletna rokenrol scena bivše SFRJ imala neke zaista vredne momente i bendove svetskih razmera, ali teško da je to bilo shvatljivo strancima zbog jezičke barijere, pa je uspeh ostao u okvirima tržišta koje to može i želi razumeti.

Prepevavanje pesama na, recimo, engleski jezik mi se čini kao neko dodvoravanje slušaocu: to je po meni isto kao kad bi od Thoma Yorkea tražili da peva na srpskom da bi ga ovde razumeli. Ok, mi ga ionako razumemo, ali... Ne treba kvariti izvorni oblik, ma kakav on bio, u tome je autentičnost.

Od stranih mogu da spomenem Motörhead, Neil Young & Crazy Horse, The Sonics, The Cult, MC5, Hendrixa, Sex Pistols, Stone Roses, The Stooges, Ramones, Killing Joke, Joy Division, Gun Club, The Clash, Stray Cats, Pearl Jam... Od novijih BRMC, QOTSA, Hellacopters, Kings of Leon, The Donnas, The Bellrays... Nemoguće je nabrojati sve... To su otprilike bendovi koji su uticali na moj pogled na muziku.

Čovek bi pomislio da sam zakleti altrocker, ali nije baš tako, Svačiji ukus se menja i nadgrađuje, što je i normalno: otkrivaš nove stvari, ali neke te jednostavno učine fanatikom. Radi se o senzibilitetu, jer imam mladalački pogled na život i volim da mi slušanje muzike ulije dovoljno goriva za nastavak dana.

Koncert koji ćeš uvek pamtiti?

Verovatno prvi od većih koncerata sa Džukelama na „Koncertu godine“ u Novom Sadu, negde krajem 90-ih kada sam osetio da se trese ceo Spens.

Motörhead i The Cult su bili dobri na Tašu pre par godina. Iggy Pop na Exitu, ludilo. Disciplina Kičme na Exitu pre White Stripesa, glasno do jaja, ali čisto, kao da je Berar odpanjio najjače što se može, super...

Dobro je bilo i u Sloveniji na Zgaga festivalima 90-ih (Džukele). Išli su tada i Partibrejkers, Goblini, Novembar...

Film?

Moram da priznam da nisam filmofil. Dakle, gledam manje filmova od prosečnog konzumenta filmske umetnosti. Ja sam od onih koji imaju sopstveni film u glavi...

Eto, recimo, Drugstore Cowboy (’89) sa Mattom Dillonom i Kelly Lynch.

Nedavno sam gledao Ghosts of Cité Soleil (’06) našeg Miloša Lončarevića. Potresno...

Knjiga?

Trenutno od klasične filozofije do Alanа Forda: O suštini ljudske slobode - F. W. J. Schelling; Povratak na beli hleb - Geza Antal.

Često se vraćam nekim klasicima poezije... Neruda, Baudelaire, Rimbaud, Petković Dis...

Pesma za koju bi voleo da si je ti napisao?

Ma, ne! Drago mi je kad neko napiše nešto zaista dobro, ali najdraže mi je kad je ja napišem. Verovatno tek sledi najbolja.

TV/radio emisija?

TV: Noćna smena na RTV Vojvodina – zabavno i Gruvanje na RTV Vojvodina - rock tematika, zanimljive reportaže.

Radio: Brakus od 3 do 5 na B92 - dosta dobro lupetanje; Pop mašina na B92 - domaća lista.

Sajt?

Phuh... Mnogo... Pretraživanje... Na vebu se pretvaram u Srebrnog Letača, sve žive i mrtve stranice, u stanju sam da preturim planetu ako me nešto interesuje. S druge strane, bez veze mi je isprazan chat radi chatovanja da bi se ubilo vreme, pogotovo sa ljudima koje ionako viđaš često. Reče jedan prijatelj u šali: “Idem kući da se družim sa vama“...

www. myspace. com/naftaspace

www. youtube. com

Hobi?

Volim da igram pikado sa prijateljima iako nisam neki igrač. Jedan od retkih sportova gde u toku igre možeš da popiješ biru.

Putovanje?

Prosto ne mogu da izdvojim, bilo je tu svašta. Čini mi se da je svako novo putovanje zanimljivije od prošlih. Živojin Pavlović je rekao da jedno putovanje vredi koliko i jedna pročitana knjiga. Slažem se s tim.

Za koga navijaš? Kako?

Za Spartak, normalno. Jedno vreme smo bili i u Prvoj ligi ... Ma, nisam ti ja navijač, ne idem redovno na utakmice i to, ali volim da vidim dobar fudbal na TV. Raduje me uspon reprezentativnog fudbala. Nadam se da će se kvalifikovati na SP u Africi. Volim svetska i evropska prvenstva. Naravno, tu su i vaterpolo, tenis, košarka i odbojka. Imamo čime da se pohvalimo.

Pet istorijskih ličnosti koje bi pozvao na večeru?

Ne znam... Ugodnije je sa prijateljima svakako...

Ko je tvoj alter-ego?

Kada radim audio produkciju u zadnje vreme, volim da se potpisujem raznim pseudonimima: npr. Sequoia, Panoniah Surfer, Otrov... Iz čiste zajebancije.

Šta voliš da misliš o sebi?

Da sam uspeo da ostvarim većinu stvari o kojima sam maštao i planirao ih, a još nisam sve.

Šta bi probao, a još nisi?

Da sviram u Hrvatskoj sa svojim bendom Nafta. Takođe bih probao neku dobru Gibsonovu akustaru.

Psuješ li ikada? Zašto? Kako?

Mestimično, kada sam ljut, uglavnom na nepravdu i glupost ili kad crkava nešto od tehnike, ali obuzdavam se. Inače, Mađari imaju jedne od najgorih psovki na svetu. Mislim, to i oni sami kažu, a imam dosta prijatelja Mađara, pa pokupim od njih nešto tu i tamo, he-he... Izostavio bih primer ovde.

Šta voliš u Subotici, a šta bi prvo promenio?

Proleće i jesen. Volim noćna svetla grada, svoje prijatelje, vožnju bajsom, arhitekturu, puno umetnosti na tako malom mestu. Mirnoću “provincije“, festivale...

S druge strane, ponekad mi zasmeta, a ponekad prija letargija i flegmatizam po kome je grad poznat. Možda je to i dobar balans. Takođe previše turbo-folka i neukusa u zadnje vreme. Nije mi jasno. Kad smo mi bili klinci, gledali bi te čudno ako slušaš narodnjake.

Da li si zlopamtilo?

Da, da bih izbegao kretene, ali u suštini ne ljubim osvetu. To je lančano-začarani krug. Ne vodi nikud.

U koga ili šta veruješ?

Voleo bih da verujem da su ljudi svesni onoga šta izgovaraju i rade, a često nisu. Verujem u vreme koje nikako da dođe, kada će svi raditi ono što zaista vole da rade, a ne ono što im se nameće. Što se tiče boga, mislim da je to lična percepcija. Milion puta se dokazalo da religija i dogma ponekad samo razdvajaju ljude. Ljubav je najjači motor. Nadam se da će što pre nestati nafte, pa ćemo mi biti jedina NAFTA, zbog koje ne mora da se proliva krvca. Verujem da ćemo preći na solarnu energiju. Prilično utopično.

Šta je prava žena?

Ona koja je kreativna i zadovoljna sobom. Ona koja je inspirativna. Ona koja ne zateže laso svaki put kada nisi sa njom.

Zbog čega se kaješ?

Pa, šta znam... Recimo, što nisam otkupio originalne master audio trake nekih prošlih projekata koje smo radili. Tako da remiks – niks!

Ko je genije?

Onaj koji može da se odrekne suvišnih materijalizama današnjice i odvoji nepotrebne informacije od potrebnih i potpuno ih izbriše iz pamćenja. Padne sto puta, obriše prašinu sa sebe i nastavi dalje.

Bane je...

...sklon da misli da je poseban. Kakav seronja!