Dušan & Dušan

Omiljeni albumi?

Dušan Šaponja: Pod broj jedan je live album MC5 Kick Out the Jams. Mislim da sam ga prvi put slušao u drugom razredu srednje škole. Shvatio sam da je to suština svega, da je odatle sve poteklo. Bilo mi je neverovatno da snimljen ’69. i čini mi se da su mnoge stvari koje su posle toga došle bile u stvari pokušaji, manje ili više uspešni, da se to nadogradi. Iza njega su Hey Harmony Saint Thomasa i kompilacija Time of No Reply Nicka Drakea. Mada, u zavisnosti od raspoloženja ovaj redosled može lako da se okrene naopačke.

Čavić: Meni je favorit Psychocandy Jesus and Mary Chain, pa onda idu Sviđa mi se da ti ne bude prijatno Discipline Kičme i Frizzle Fry od Primusa. Psychocandy je jedna od prvih ploča koju sam kupio. Bilo je to vreme Ante Markovića, imao sam muzički stub Sharp iz jednog dela, kakve su ljudi kupovali u to vreme. Igla je bila loša, tako da je dodavala buku na već suludi zvuk praštećih gitara. Disciplinu sam počeo da slušam kad sam kretao u srednju, i moja majka je to znala. Jednom je na ulici srela i prepoznala Koju. Prišla mu je, izvinila se, i rekla da njen sin mnogo voli njegov bend.

Pesma?

Šaponja: Cream In My Jeans Wayne Countyja iz 1978. Skinuo sam ovih dana diskografiju, a ova pesma mi je favorit, naročito live verzija – krdžav zvuk, ali pogađa u sridu.

Čavić: Slušao sam malopre Pieces Of The People We Love od Rapture na B92 FM-u. To mi je super muzika za posao.

Film?

Č: Brazil Terryja Gilliama, najviše zbog atmosfere. Od domaćih filmova bih izdvojio Sabirni centar i Kad budem mrtav i beo, a od novijih mi se svidela Turneja.

Š: Od novijih kultnih ostvarenja izdvajam Izgubljeni u prevodu. To je jedan od retkih filmova koje gledam na TV-u bez obzira na obaveze ili vreme. To je slučaj još jedino sa Variolom verom i Majstorom i Margaritom. Što se tiče ta dva filma, recimo da je u pitanju nostalgija. Ali Izgubljeni u prevodu mi je omiljen pre svega zbog Tokija, u kome smo proveli nekoliko dana, i zato što je Sofia Coppola uspela da predstavi njegovu atmosferu, mentalitet ljudi koji tamo žive i to tako da mi ceo film liči više na dokumentarni nego na igrani.

Knjiga?

Č: Imam dve omiljene knjige - Rez Vaska Pope i Šagrinska koža Honoré de Balzaca.

Š: Opet se vraćam u pubertet. Knjiga Vladana Desnice Proljeća Ivana Galeba mi je mnogo pomogla u tom periodu. Dopala mi se ta esejističko-filozofska forma. Svima je bila dosadna. Što se pesnika tiče, volim Dobrišu Cesarića, valjda sam tada bio romantičan.

TV emisija?

Č: Retko gledam televiziju, i jedino što pratim je engleski fudbal. Ipak, postoji par emisija i autora koje poštujem: Ne znam di teram koja je išla na Enteru i koju radi Kobazzz, te sve što rade Zoran Kesić i Louis Theroux.

Š: Pošto Riste Kubure više nema na TV-u, izdvajam Vikinge na Eurosportu. Ultimativna zabava koju bih mogao da gledam od ujutru do uveče. Ne može nikad da mi bude dosadno.

Sajt?

Č: Boingboing, Boston.com/bigpicture.

Š: Torrent nije sajt? Dakle, svi ti torrents sajtovi.

Hobi?

Č: U poslednje vreme trčim po Savskom keju, ali to je više rekreacija. Nemam hobi, imam samo sklonosti.

Š: Voleo bih da češće pecam, ali na moru. Jednom godišnje pravim domaće vino, ako to može da se podvede pod hobi.

Sportista?

Č: Fudbaler Partizana Bajro Župić. Sećam se, na primer, da su na poluvremenu utakmice sa Vardarom on i Miša Tumbaz izašli na teren i šutirali jedan drugom po pet penala. Dakle, Bajro Župić zbog harizme, ali i zbog toga što nije posedovao izrazitu sklonost ka sportu kojim se bavio.

Š: Trenutno Nemanja Vidić, zato što nosi starke.

Da li zajedno gledate Derbi?

Č: Ja ne gledam uopšte. Imam problem sa klubom za koji navijam od kada su smenili Jusufija. Samo u duši volim Partizan, i to je to.

Š: Ne gledamo zajedno, ali se dešava da nekada u toku tekme, razmenjujemo SMS-ove o kretanju rezultata.

Putovanje?

Š: Za vreme Festivala dokumentarnog filma Zagreb Dox, uhvatila nas je kontrola u tramvaju u Zagrebu, izvukli smo se na foru. Prethodnog dana nam je ortakinja rekla da je vožnja dve stanice od trga besplatna, što smo rekli i kontroloru. Naravno, nismo mu pominjali trg, pošto smo bili 10-ak stanica dalje.

Č: Pravili smo se naivni i rekli mu da su nam „neki“ na festivalu rekli da se ne plaća ako ideš dve stanice. Malo se zbunio kada je video da smo poluobavešteni i pustio nas je objašnjavajući nam kako su besplatne dve stanice od trga, a ne bilo koje dve stanice... Elem, ispali smo veliki mangupi, na nivou „pozvonim pa zbrišem“.

Šta ste zanimljivo jeli na vašim putovanjima?

Č: Izdvojio bih jaretinu koju smo jeli u Eritreji na 1.000 metara nadmorske visine. Bilo je dobra i caka koju smo probali u Slovačkoj – šnita dimljenog sira, na njemu urolani komadići ananasa iz konzerve i preko toga šlag.

Š: Pan con ajo - hleb sa belim lukom. Verzija sa Kanarskih ostrva gde nas je Peaceboat istovario posle 40 dana na brodu, bez belog luka.

Pet istorijskih ličnosti koje biste pozvali na večeru?

Š: Pod broj jedan je Nikola Tesla. Voleo bih da malo sa njim popričam oko interneta, imam probleme sa povezivanjem na wireless, pa da mi da neki savet. I da se dogovorimo oko teleporta. Zatim bih pozvao Churchilla, Staljina... Možda bih neke otrovao pečurkama. Ali pre svih, čak i pre Tesle, pozvao bih Gandhija. U stvari, pozvao bih samo Gandija i Teslu, ostali su nebitni.

Č: Ja bih zvao Idi Amina, zato što se moj papagaj tako zvao, Hajle Selasija, Muhammada Alija... Jelcina. To bi mi bilo dovoljno. Jelcina bih zvao zbog štimunga.

Ko je vaš alter-ego?

Š: Damir Fijuk.

Č: Mujo sa aerodroma.

Šta volite da mislite o sebi?

Š: Mislim da nekad previše sve okrećem na šalu.

Č: Zadovoljan sam što više nisam skeptičan kada razmišljam o sebi.

Da li i u kojim prilikama psujete?

Č: Isključivo u kolima. Tada psujem i nerviram se, obično zbog drugih koji ne znaju da voze ili jednostavno ne poštuju saobraćajna pravila.

Š: Kad gledam fudbal, ali ne zato što sam okoreli navijač, već zato što igram Fantasy premier i onda se nerviram kad igrači koje ja imam u timu ili ne daju golove ili odbrambeni primaju. Tada sam rastrzan, ne mogu da navijam za određeni tim, već za igrače.

Šta biste probali, a još niste?

Š: Voleo bih da ronim sa ronilačkom opremom i da skačem padobranom. Ali, pitanje je da li bih to smeo da uradim.

Č: Porodičan život.

Šta volite u Beogradu, a šta biste prvo promenili?

Č: Živim u Bloku 70 i obožavam Savski kej. Pogotovu je dobro kad je zima, jer nema žive duše. U mom kraju je nedavno podignut prvi spomenik posvećen Gandhiju, tako da bih voleo da se malo više vodi računa o takvom obogaćivanju sredine, a ne samo podizanjem tržnih centara. U mojoj blizini postoje tri tržna centra.

Š: Ja sam u Bloku 61. Volim to što su u svakom trenutku noći i dana prodavnice otvorene. Volim i teren za boćanje koji je blizu, mada ga još nisam probao jer je nedavno izgrađen. Popravio bih lift u svom ulazu. Uveo bih malo u parkiranje, pošto to postaje priličan problem i na Novom Beogradu.

Šta je prava žena?

Č: U valjanom kontaktu sa sobom na prvom mestu, a onda i sa svetom koji je okružuje.

Š: Svaka žena je prava žena.

Zbog čega se kajete?

Š: Kajem se kada se dogode zakasnele reakcije. Kada shvatim da je prošlo vreme kad je trebalo da reagujem, kajem se jer sam zakasnio da to uradim.

Čavić: Uvek mi je žao kada povredim ljude koji su mi bliski.

Dovršite rečenicu – Dušan je...

Č: ...kršten u Helsinkiju.

Š: ...video patuljka. Pozdrav za Peđolina.