Dobri duh televizije na vrhu Beograđanke o Amy i Brianu, Segoviji i Heraklitu, Mionici i Australiji, čudima Photoshopa i južnih mora…
Omiljeni album?
Teško je izdvojiti jedan, ali ipak, za mene „na početku beše...“ High Tide and Green Grass od Rolling Stonesa. Zbog upotrebe gitare, tekstova, omota ploče i onih gnevnih pogleda Jaggera, Keitha i Charlieja (plus album sa slikama unutar originalnog izdanja zbog kojih i danas klinci nose crvene farmerke i crnu rolku kao Brian), zbog Satisfaction i svih ostalih pesama koje su postale puls cele jedne epohe. Zamislite da neko može da skloni samo ovu ploču iz istorije, i već ste zamislili da više nema jasne granice između popa i roka.
Pesma?
Neke sam pomenuo, ali već dugo sam ošamućen snagom pesme You Know I’m No Good kao i osobom koja ju je napisala i peva - Amy Winehouse. Nešto sigurno nije u redu sa ovom mladom devojkom. Kao da je Bogu, dok ju je stvarao, upala cela tegla u kojoj čuva talente kojima tek posoli svaku ličnost. Od Shakespearea do Dylana nema umetnika koj tako lako piše kao ona, plus je Amy i lepša i 100 puta bolje peva od obojice zajedno. Ili je možda tajna u njenoj beskrajnoj osetljivosti kojom stvara nestvarno, ali zbog kojih može da živi samo u alkoholu ili u ludnici. A to najviše govori o kulturi u kojoj danas svi jesmo, gde srećnih i treznih više i nema.
Koncert koji ćeš uvek pamtiti?
Andres Segovia u Kolarcu. On je tada napunio 80. godinu života i dobio sina, ja sam završavao gimnaziju, tek počeo da odlazim na Kolarac na koncerte. Sedeo sam na levoj galeriji, Segoviji tačno iznad glave, i jedva disao. Sećam se tišine koja je ušla u Kolarac kad se on pojavio na bini, da bi postajala sve dublja dok je ćutao i gledao nas. Trajalo je to čini mi se beskrajno dugo, pretpostavljam, želeo je, i sebe i nas, da maksimalno koncentriše pre nego počne da svira.... I zatim je i počeo, i svi smo otišli u bestežinsko stanje njegove muzike...
Film za sva vremena?
Možda Blago Sijera Madre, mada ne verujem u stvari „za sva vremena“. Ima neki Grk, mislim da se zvao Heraklit, ili tako nekako, koji je navodno pronašao da isti čovek nikada ne može ući dva puta u istu reku. Grci su puno eksperimentisali. Vrlo zanimljivo, slažem se. Blago Sijera Madre ima na kraju filma onaj ludački smeh, kada svi shvate da su svi u stvari prevareni, da ne kažem teško z.... E to je fenomenalno! Smeh! I kad je najteže! Kaže jedan moj prijatelj, zove se T. K.: „Samo se plašim da ne izgubim smisao za humor“, sve ostalo je bezopasno.
Knjige?
Haklberi Fin. Humor. Sloboda. Igra. Drugovi. Nepretenciozna mudrost. Beskraj leta, reke, mladosti...
Postoji li emisija za koju bi voleo da je ti radiš ?
Postoje stotine emisija koje bih voleo da radim, bolje reći da uradim. I svaki dan ih je sve više. TV stvaralaštvo je glomazan (retko glamurozan) posao, dok pokreneš mašinu treba mnogo energije i ništa ne možeš sam. Plus što ovde, kao nigde u svetu, ima i gomila polu stručnih „interesanata“ koji stoje sa strane, destimulišu i sapliću. Jer im je dosadno. Voleo bih da radim TV putopise, da razgovaram sa pametnim ljudima na uzbudljivim mestima... od Aljaske, preko Mionice, do Australije... Ali, ne pada mi na pamet da ovde objavljujem besplatne scenarije...
TV/radio autor?
Autori sa TV koje pamtim su Milan Kovačević zvani „Karavan“ i još i više slikar Zuko Džumhur. Još i TV emisije koje su povremeno radili Slavoljub Đukić, Bogdan Tirnanić, Milan Vlajčić, Peca Popović, Mira Bobić... Žao mi je, ali autora na TV danas nema. Strogo gledano nisam ni ja, mada imam dosta sreće. A na radiju je mnogo bolja situacija. Ima ih puno, ali kako da ih slušamo kad su skrajnuti i sabijeni u neku zaboravljenu udolinu vremena, a mi jezdimo suludim brzinama preko njih.
Sajt?
Ima neki o čudima Photoshopa. Apdejtuju ga svaki dan. Često tamo svratim. Prikažu ti naslovnu stranicu uglednog časopisa, gde je fotka prelepe manekenke, al npr. manekenka nema jednu nogu!!! Ili ima fantomsku ruku oko pojasa!?! Ali to izašlo, časopis prodat u stotinama hiljada primeraka. Zaboravio majstor u Photoshopu da dovrši posao. Ali najinteresantnije je što to skoro niko živi i ne primeti.
Imaš li nešto što smatraš hobijem?
Šta je hobi danas? Nešto što radiš samo za dušu, neprofitno, nedirigovano, nesputano, za sebe samo... To je moj život, pogotovo kad vidim koliko mi je „neprofitna“ plata koju dobijam, u zemlji u kojoj se postižu svetski rekordi u brzom bogaćenju.
Putovanje za koje bi voleo da se ponovi?
Pa, ono iz Verneovih romana: na Mesec ili u središte Zemlje ili sa kapetanom Nemom 20.000 milja pod morem.... Može i sa gusarima južnih mora ... Ali ja da budem glavna ličnost.
Šta voliš da misliš o sebi?
Čim počnem da mislim o sebi, znam da mi nije dobro. Hvala Bogu, imam prijatelje, ima alkohola, pa to spojim i prestajem da se definišem i portretišem, već počinjem da živim...
Šta bi probao, a još nisi?
Penelopu Cruz.
Psuješ li ikada? Zašto?
Psujem. Psuje mi se! A što, je l' zabranjeno? Zabranili ovi, ovo sad u paketu sa pušenjem na javnim mestima?!
Šta voliš u Beogradu, a šta bi prvo promenio?
U Beogradu volim to što je veliki i otvoren, na raskrsnici, na ušću, na vetrometini, i niko ne može da ga zatvori, i niko ne zna odakle vetar duva, i niko nije nikad bio njegov gospodar i u Beogradu se uvek možeš i sakriti bolje nego u bilo kojoj pustinji (prof. Dabić), i preživeti lakše nego u mnogo bogatijim gradovima, i naći društvo ma odakle da dođeš, i videti najlepše devojke na svetu... A promenio bih sebe u njemu. Da budem bolji.
Da li si zlopamtilo?
Zaboravio sam odgovor. Ima neki Nemac, kaže da se zove Alzheimer, pojavi se niotkuda, dođe pa me zamajava, zbunjuje, zapričava da zaboravim... Zaborav je blagodat, uostalom, velika.
U koga ili u šta veruješ?
Imaš to u svakom crkvenom kalendaru, počinje sa „Verujem...“
Zbog čega se kaješ?
Vidi pod „Da li se zlopamtilo!“
Ko je genije?
Đorđe Stevanović. I kao drug i kao reditelj, i roditelj, a ume i da priča i da ćuti.
Kada si bio najsrećniji?
Sada.
Kojoj živoj ličnosti se diviš i, ako postoji takva, zašto?
Steveu Jobsu. Steve Jobs je biznismen koji nije upao u pohotno ludilo gomilanja para i pronalazač koji nikad nije odbacio lepotu kao najveći ideal sveta. Dva puta je pobedio bedu, jednom smrt, opet je ozbiljno bolestan, strasno navijam da pobedi smrt još jednom. I hoće.
Šta te najviše uznemirava?
Lenjost, nadobudnost, arogancija, nemaštovitost, odsustvo opuštenosti u ovoj beskrajnoj vasioni u kojoj smo potpuno sami...
Šta je najdragocenija muzički predmet koji poseduješ?
Par čepova za uši (il’ je to neko već rekao?!).
Velja je...
…naš savremenik, kaže moj drug Gojko Božović. I obraća mi se tako: „Savremeniče!“
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari