I tako, dođe red na punk. Posle višemesečnog galamdžijskog povlačenja po rubrici “aktuelno”, novi talas se konačno seli na “glavne” strane Džuboksa sa obaveznim kolor snimkom u sredini (koji posle možete da okačite na zid da bi plašili mamu i tatu)
Na današnji dan pre 30 godina umro je Sid Vicious. Kontroverzni i nikad prežaljeni mučenik punk revolucije, Sid je postao mitska figura, ostavljajući pokoljenja u nedoumici da li je zaista u pitanju bila osećajna duša, neshvaćena u dirigovanom artificijelnom svetu, ili je na delu još jedna romantična priča o samodestruktivnom klovnu koji nije ni svirao onu bas gitaru. Otresit, bučan, impulsivan i nihilistički raspoložen, Sid je predstavljao sve ono za šta se punk na površini zalagao. I tako sve do 21. godine..., dok u Njujorku nije umro od heroina.
Tim povodom iz arhive Džuboksa vadimo jedan od prvih ozbiljnijih članaka o punku, uz tuš jednog od najbližih Svedoka: odlomak iz autobiografije Johnnyja Rottena.
Sid je umro na beznačajan američki praznik po imenu Dan mrmota, 2. februara 1979, godinu i mesec dana nakon propasti Pistolsa, tri i po meseca posle Nancyne. Po narodnom predanju, mrmot izlazi posle zimskog sna. Ukoliko vidi svoju senku, sledi još šest sedmica zimskog vremena. Ni Sid hrčak ni Sid mrmot toga jutra nisu videli svoju senku. Njegovo nago telo pronašli su odmah posle podneva na Grinič Vilidžu, u stanu jedne 22-godišnje nezaposlene glumice. Kada sam čuo za Sidovu smrt, sedeo sam u svojoj dnevnoj sobi. Javio mi je Joe Stevens. Činilo se da mi to ništa ne znači. Čudno je. Neprestano sam se pitao: "Treba li nešto da osetim?" Nisam osećao ništa. Godinama. Tek me je mnogo kasnije strefilo koliko je to tužno. Sve vreme sam od toga bežao. Znao sam da će se pre ili kasnije dogoditi, pa... Iskreno, umrla je pogrešna osoba. Kada je umrla Nancy, bio sam srećan. Mislio sam da je to sjajno, ali sam u srcu znao da je nije ubio Sid. Mislim da su mu smestili. Sid bi verovatno na duže vreme otišao u zatvor, iako se danas za ubistvo dobija manje nego za pljačku. Već dugo kolaju glasine da je Sid ubijen. U Rajkers Ajlendu su ga očistili od droge, ali se opet uradio iste večeri kad je izašao. Jedna noć, nekoliko sati, zapravo. Vrlo je neobično. Je li Sidu neko smestio? I dalje mislim na Sida. Užasno je sve to što mu se dogodilo. No nema svrhe. Mrtav je i to je kraj. Voleo bih da je tu, ali samo onakav kakav je bio u početku. Sve to samouništavanje prosto se nije moglo podneti. Gledaš kako ti neko pred očima propadne za puku godinu, i to je to. Tako nešto izbriše ti sve lepe uspomene na tu osobu. Takvi ljudi postaju sve rđaviji i neprijatniji. Ljudi počinju da se drogiraju iz samosažaljenja. Sid je bio izgubljeni dečačić potpuno van domašaja pomoći, i kao svi osioni tinejdžeri, znao je sve, i tu više nema šta da se kaže. Niko nikada neće do kraja rešiti zagonetku Sidove smrti, jer se sve svodi na čista nagađanja. Niko nikada o tome neće reći istinu, a tragedija je što je sve pokopano u drogi i narkomanskoj kulturi. Smrt takvom okruženju i priliči. iz Roten: Zabranjeno za Irce, crnce i pse (Laguna, 2008) |
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari