Super Mario Brothers

Okej, ovo zaslužuje ozbiljniji uvod.

U davnoj prošlosti, imao sam sreću da dobijem kompjuter pre nego bilo ko od ljudi koje sam poznavao u Beogradu. Dakle, još tamo negde sredinom 80-ih, stigao je paket iz Amerike u kojem se nalazio jedan monitor, crno-beli. Prilično mali, sa nešto većim kućištem. Plus, tu je bila i jedna tastatura.

Naravno, znao sam šta je u pitanju, ali trebalo je da prođe još nekoliko nedelja pre nego što mi je stigao još jedan paket, ovog puta iz Slovenije, u kojem se nalazio novi uređaj koji mi ništa nije značio. No, tek sam tada mogao da iskombinujem dva paketa i da postanem ponosni vlasnik novog svetskog tehnološkog čuda zvanog Apple MacIntosh.

Povezao sam MAC-a sa tastaturom i sa aparatom iz Slovenije za koji su me uveravali da će onu glupu američku elektriku da pretvori u ovu našu, pravu Teslinu struju. I stvarno, dovoljno je bilo da pritisnem dugme uklj/isklj. i da mi se kompjuter nasmeši i ispiše onu čuvenu rečenicu – Welcome to MacIntosh!

Fucking magic!

Normalno, nisam baš znao šta da radim sa ovim čudom. Nešto kasnije dobio sam čak i MAC-ov printer, pa sam kao i mogao da kažem da moj novi drugar ima i neku upotrebnu vrednost, ali u prvim danima zaista nisam znao šta bih sa smešnom mašinom. Da, bilo je zanimljivo upoznati se sa MacWordom i MacPaintom, ali realno, bez interneta (koji je tada postojao samo u knjigama Filipa Dika) i e-maila, baš i nije bilo neke lude zabave. Sve dok nisam otkrio igrice. I to one već ugrađene u računar. Bio je tu Pekmen veličanstveni, najbolja igra svih vremena (baš ta, rana verzija), ping-pong (druga najbolja igra svih vremena), bile su i neke zmijice sumanute i svašta još. Ne, nije bilo Nintendovog Marija, ali kada sam nekih godinu dana kasnije i sam otišao u Ameriku, susret sa čuvenom braćom nije bio preveliki kulturološki šok.

Mario Mario i Luiđi Mario (eto zašto Mario Brothers) su dva brata vodoinstalatera, deca japanskog kreatora igrica za Nintendo, Šigerua Mijamata. Mario se prvi put pojavio 1982. godine u arkadnoj igrici Donkey Kong i momentalno postao hit.

Dve godine nakon toga, dobio je sopstvenu igricu u kojoj je bio i glavni i naslovni junak – Mario Bros. Tada se po prvi put pojavio i brat Luiđi, no tek sa izlaskom Nintendovog hita Super Mario Brothers, došla je i masovna popularnost.

Uostalom, sa preko 40 miliona igara prodatih od nastanka pa do danas i to za najrazličitije platforme (Super Nintendo, Game Boy, Virtual Boy, Nintendo 64, Gamecube, Wii i DS), ovo je najprodavanija igra ikada, u svakom slučaju fenomen koji je zarazio milione širom planete.

A u celu priču se savršeno uklapa i postojanje tri crtana serijala, jedan igrani film i zilion igračaka pravljenih u svakoj mogućoj formi.

U samoj igri, Mario mora da spase princezu Pič (Toadstool u američkoj verziji) iz Kraljevstva pečuraka od zlog Bauzera, kralja Kupasa. U igri sa dva igrača, tu je i Luiđi. Ne bi li spasili princezu, oni moraju da savladaju osam svetova od kojih se Kraljevstvo sastoji. U svakom od svetova oni moraju da se probiju u zamak i da savladaju Bauzerovog miniona. Svaki svet ima i po tri podsveta... i tako dalje.

No, vratimo se mailu sa početka priče. Link koji sam dobio odveo me je do Jutjuba i naslova Super Mario Frustration. Jeste, traje, ali frustracija ovog nesrećnika koji pokušava da savlada prvi nivo, bila mi je apsolutno zarazna, verovatno i zato što pobuđuje sećanje na dane kada sam i sam slične psovke upućivao Mariju, Pekmenu i ostalim pionirima ove zabave.

Ali zaista, bio je ovo samo početak, potkultura koja je zauzela svoje mesto na JuTjubu oduzela mi je sate i sate vremena. Iskreno, teško da sam gluplje mogao da proćerdam te sate, ali da li mi je bilo žao? Ne, nikako, uostalom tu sam sreo i Grega, ozbiljnog muzičara. Bitboks/flauta? Slavni tjun mi je obnovio sećanje na melodiju koju sam toliko puta sanjao.

No bio je to samo početak. Nizali su se sve luđi i luđi instrumenti. Obratite pažnju i na broj klikova i na bas sa 11 žica...

...pa okarina...

...genijalni teremin...

...Tesline mašine? The Geek Group?...

...lenjir...

...ruke (!?)...

Fanatizmu nema kraja, a nijedan medij ne može da zameni pravu, živu akciju. Ne samo učesnici, već i publika! Kakav treš trans!

...a ima i ekstremnijih.

Ipak, Mario je zamišljen kao igra za jednog dečaka koji zatvoren u svojoj sobi pokušava da krišom od roditelja sakrije svoju strast za igrom koja se ne može objasniti starijoj generaciji. Ako je nekada to i moglo da se uradi da niko ne primeti, sada je sve mnogo teže jer današnji novi formati i tehnologija zahtevaju i veću aktivnost. Da Mario može da preživi svaki novi napad i svaki ispit vremena, potvrđuje i Wii verzija.

Dakle, i nove generacije vladaju materijom. I više nego što sam mislio. Kada je J. (9 godina) videla čime se bavim već izvesno vreme, prvo je u neverici mlatarala glavom, a onda mi je dala i savet da slučajno ne propustim da kažem da je TAJ Mario u stvari jedan zli negativac koji se drznuo da se suprotstavi moćnom Soniku. U 3D!

Mislio sam da je ovo kraj, ali sam onda naišao i na podatak da je jedan filmić 2007. nominovan za najbolji JuTjub snimak u kategoriji komedije. Što da ne? Zar ovo uopšte može gluplje da se završi? Košmar je ionako već bio zagarantovan. Mario: Game Over!