Stay Positive

Na putevima između Minesote i Sakramenta, Aberdina i Ajbor Sitija, s radijom podešenim na stanicama iz zlatnog doba heartland rocka, junaci pesama Craiga Finna kotrljaju se brzo i nepredvidljivo, poput loptica u fliperu. Albumi sastava The Hold Steady su delovi iste priče. Razapeti između religioznog zanosa i narkotične kome, oni na pleća stalnih protagonista (Holly, Gideon i Charlemagne) stavljaju teret odrastanja u onoj Americi koja sa istim žarom veruje u katoličku dogmu i privid slobode oličen u rock’n’roll mitu.

Retko ko je kao Finn u skorašnjoj diskografiji tako slikovito i fokusirano uspeo da opiše nemogućnost adolescenata da u sebi pomire suprotnosti ova dva vrednosna sistema, jednako institucionalizovana i popularizovana u američkom društvu. 

The Hold Steady i na četvrtom albumu sviraju visokooktanski rock, zasnovan na jednostavnim smenama akorda i ogromnim (gitarskim i klavirskim) solažama. Međutim, zvuk koji je na The Boys And Girls In America titrao na ivici parodije, prisvajajući omražene uticaje 70-ih i 80-ih, ovde mestimično prekoračuje granicu umesnog. Istovremeno, nekoliko neočekivanih stilskih zaokreta donose dobrodošlo osveženje u izrazu grupe.

Mladalački ideali su ponovo u žiži Finnovog pisanja, ali ovog puta se o njima govori iz vizure 37-godišnjaka. Finnova pijana vika na albumu Stay Positive ne donosi samo opažanja, već, kako i sam naslov albuma sugeriše, i eksplicitna upozorenja i savete. Ali upravo pesme u kojima Finn, dijagnostičar oštrog oka, postaje i iscelitelj, nisu lirski ubedljive poput njegovog najboljeg materijala.
 
Constructive Summer započinje album militantnim rifom i ritmom koji podcrtava poređenje: „Me and my friends are like the drums on Lust for Life”. Ona besmislenom životu u radničkom gradu i razočaranju religijskim i obrazovnim institucijama prkosi zdravicom „našem jedinom pravom učitelju, svecu Joeu Strummeru“, i podsećanjem da je najteža bitka možda baš ona protiv sebe.

Propoved u poslednjoj strofi One For The Cutters, pesmi koja prijatno iznenađuje efektnom upotrebom čembala, smanjuje snagu krvave priče o ceni nepromišljenosti. Sintisajzeri u Navy Sheets samo što nisu otpočeli „poslednje odbrojavanje“; oni su suviše naglašeni da bi se mogli smatrati postmodernističkom fusnotom. Lišena bombastičnosti, Lord, I’m Discouraged je jedna od muzički i emotivno najdirektnijih balada u opusu grupe. 

U Yeah Sapphire klavirske note padaju na gitare koje zvuče kao rani Dinosaur Jr, dok Finn skreće pažnju na još jedan od začaranih krugova s ruba odrastanja: za ostvarenje mladalačkih snova potreban je novac, ali da bi se došlo do novca, potrebno je odreći se nekih snova. Bendžo (svira ga upravo J. Mascis) i muzička testera su okosnice neobičnog aranžmana u Both Crosses. 

Kao i mnoge druge pesme The Hold Steadyja, i ona kombinuje religioznu i mračnu tematiku. Njeni stihovi, fragmenti potisnutih sećanja, dovoljno su upečatljivi da mame na ponovno slušanje.

Naslovna numera, najslabija na drugoj polovini albuma, kombinuje stadionski megazvuk, instant-poruku („We gotta stay positive!“) i „zapevajmo svi“ refren. Joke About Jamaica, na sličan način kao Stevie Nix (sa izvanrednog albuma Separation Sunday), predočava da oživljavanje mladalačkih ideala, umesto da uspori starenje, čini ga još bolnijim. Barski klavir, vazdušasti eho i atmosferične orgulje daju pesmi prikladnu nostalgičnu intonaciju, samo da bi je gitarska talk-box solaža grubo gurnula u muzičku prošlost koja je najbolja kad je zaboravljena.

Lord, I'm Discouraged

Slapped Actress je tipična The Hold Steady pesma. Posmatrano iz tog konteksta, njen najveći značaj je upravo u tome što podseća da bend, uprkos tome što inspiraciju nalazi u najpozajmljivanijim mestima rock istorije, stvorio jedinstven izraz.

Na sličan način, ovaj album podseća da ovaj bend ume da zabavi (na trenutke suviše iskarikirano) i da uspeva da znači (na trenutke suviše ambiciozno). 

Šta više očekivati od rock benda u 21. veku?

P.S. Holly se, izgleda, izvukla i više nije na ulici, Gideon je i dalje skinhed, a Charlamagne, iako još živ, ne izgleda dobro...