Koreni ovog fenomena nas vraćaju 20-ak godina unazad, tačnije u 1984, kada je Oystein Aarseth Euronymous u Oslu osnovao bend Mayhem, nazvan po Venomovoj pesmi Mayhem With Mercy
Uz Euronymousa su prvu originalnu postavu činili bubnjar Manheim, basista Necrobutcher i pevač Messiah. Messiah tri godine kasnije izlazi iz benda, a na njegovo mesto dolazi Maniac, poznat po samopovređivanju nožem na koncertima i izrazitim suicidalnim sklonostima, te se s njim pristupa snimanju kultnog mini-albuma Deathcrush.
Kako ni Maniac ni Manheim nisu želeli da ostanu u bendu, zamenili su ih Šveđanin Per Yngwe Ohlin Dead i bubnjar Hellhammer. U tom periodu Mayhem na čelu sa Euronymousom postaje centar Inner Circlea, ozloglašene black metal mafije, organizacije koja je imala zadatak da sruši hrišćanstvo u Norveškoj, a čije je sedište bilo baš u njegovoj prodavnici ploča zvanoj Helvete (pakao). Kasnije je ta prodavnica postala i centar njegove izdavačke kuće Deathlike Silence Productions.
U proleće 1991. pevač Dead (foto dole desno) izvršava samoubistvo, prvo presekavši vene, a potom ispalivši hitac iz sačmare u glavu. Dead (pseudonim kao najava smrti) je bio izrazito depresivan mladić, na svakoj probi je nosio poznatu black metal šminku corpse paint, a pred svaki koncert bi inhalirao aromu raspadnutog gavrana iz kese (ne bi li osetio smrt) i zakopavao dva metra pod zemlju odeću koju bi na tim nastupima nosio.
Na koncertima se sekao, ali radikalnije/dublje od Maniaca, zbog čega bi se potom onesvešćivao. Često je pričao da se oseća kao biće s druge planete, da ima vizije u kojima mu se krv ledi u venama i u kojima umire. Njegovo beživotno telo, s porukom na kojoj je pisalo: “Izvinjavam se zbog ovoliko krvi“, pronašao je Euronymous, koji je otišao do najbliže prodavnice da bi kupio fotoaparat, vratio se i prilagodio mesto tragedije kako bi napravio fotografije pre dolaska policije. Jedan od snimaka je kasnije ukraden i objavljen kao naslovna strana Mayhemovog butleg izdanja Dawn of the Black Hearts. (foto dole)
Hellhammer je izjavio da je Euronymous skuvao delove Deadovog mozga i pojeo ih kako bi se mogao pohvaliti kanibalizmom, dok je od delova pokojnikove lobanje napravio nekoliko ogrlica koje je podelio „ljudima koje je cenio“. Hellhammer navodi i da je Euronymous razmišljao da ponese kući suvenir u vidu nekog dela tela preminulog, ali je shvatio da bi policija verovatno odbacila slučaj kao samoubistvo kad bi primetila da Deadu fali jedna ruka.
Manje je poznato da je municiju za izvršenje ovog akta Deadu dao Varg Vikernes, alias Count Grishnackh, momak iz severnijeg Bergena, u to vreme mastermind mladog sastava Burzum. Varg ubrzo postaje član Mayhema, pošto Necrobutcher odlazi zbog smrti svog velikog prijatelja Deada.
Poput Bathoryja, i Burzum je bio bend koji se vrteo oko jednog čoveka, koji je zakonski promenio ime iz Kristian u Varg, kao što je i prvobitan naziv benda Uruk-Hai promenio u Burzum. Euronymous je bio impresioniran pet godina mlađim Vikernesom, zbog čega je ušao u Mayhem, mada se matičnog benda nije odrekao (što je pokazalo izdanje Det Som Engang Var s početka ’93).
Inner Circle je baš u tom periodu bio najaktivniji u paljenju crkava (priča se da je samo u tom periodu zapaljeno preko 50 objekata), pa je Varg bio priveden, ali ubrzo i pušten zbog nedostataka dokaza. Time je privukao veliku pažnju, kako medija, tako i članova organizacije, i njegov rejting je, zajedno s rejtingom Burzuma, počeo naprasno da raste.
Međutim, uporedo s tim je rasla i netrpeljivost s Euronymousom, do tada najvećim autoritetom scene u začetku. U bend dolazi Atilla Csihar iz mađarskog Tormentora i drugi gitarista Blackthorn, s kojima se pristupa snimanju čuvenog albuma De Mysteriis Dom Sathanas (’93). Blackthorn je pronašao tekstove koje je ostavio Dead, ali ih je preuredio i takvi su iskorišćeni za album planiran sredinom iste godine… Ali tada dolazi do tragičnog događaja koji će obeležiti celokupnu epohu norveškog black metala.
Pričalo se da je izvesni prorok Euronymousu (levo) predvideo da će uskoro umreti nasilnom smrću. Takođe se govorilo da je negde ’92. iznenada „promenio karakter“ i počeo na sebe da gleda kao na nekakvog zlog gospodara. Sam Blackthorn je izjavio da ga je poznavao kao mirnog tipa koji se zanima za istočnoevropsku politiku, pa su otuda i poticale glasine da je komunista.
To je donekle i bilo tačno, jer se interesovao za kineski i albanski politički sistem, ali se to moglo shvatiti kao deo propagande sve brojnijih Euronymousovih protivnika. Da li zbog neizmirenih računa oko Burzumovog albuma, preotete devojke ili želje da preuzme primat na sceni, Varg Vikernes dolazi iz Bergena u Oslo i zajedno s Blackthornom posećuju Euronymousa u njegovom domu kasno uveče 10. avgusta ’93.
Dolazi do svađe koja se okončava Vargovim napadom nožem na Euronymousa. Prema Vargovim rečima, Euronymous je krenuo po pušku, ali ga je ovaj preduhitrio. Posle nekoliko uboda nožem, Euronymous je vrišteći izleteo iz stana, ali ga je Varg dokrajčio ispred zgrade sa ukupno 23 uboda. U intervjuu koji je kasnije dao u zatvoru Varg je, smejući se, rekao da su komšije mislile kako vrisci potiču od žene.
Na pitanje novinara šta njegova majka misli o tome što je uradio, odgovorio je da je rekla kako bi trebalo da mu dodele nagradu što je ubio takvu svinju. Posle ubistva je Varg s Blackthornom, koji ga je čekao u kolima, napustio mesto zločina. Prekriven krvlju, Varg je munjevito uleteo na zadnje sedište, što je Blackthorna šokiralo, jer je tek tada shvatio šta se dogodilo. U potpunoj sluđenosti, više od dva sata su besciljno kružili oko Osla, da bi se na kraju vratili u Bergen.
Na Vargovu nesreću, u Euronymousovom stanu je ostao ugovor za ploču s njegovim imenom, kao i pregršt krvavih otisaka, što je dosta olakšalo posao policiji. Maja 1994. je osuđen na maksimalnu kaznu po norveškom krivičnom zakonu (23 godine), dok je Blackthorn, kao saučesnik, dobio pet godina.
Zbog ovog događaja Euronymousovi roditelji zahtevaju da se bas deonice na snimljenom albumu presnime, što je Hellhammer uradio, i pomenuto izdanje De Mysteriis Dom Sathanas (iznad) izlazi početkom ’94. Još tokom suđenja se pojavio Burzumov album Hvis Lyset Tar Oss (Misanthropy Records), a i kasnije je Varg iz zatvora izdavao potpuno ambijentalno orijentisane ploče. Pretnja kako nijedan naredni Burzumov album, čak i kad bude izašao iz zatvora, neće imati gitare jer su one “crnački instrument”, govori o tome koliko je njegova ideologija postala ekstremna.
Varg (dole) je odrastao u Bergenu, ali je kao dete godinu dana proveo u Iraku. Prvo je postao opsednut epskom fantastikom, posebno Tolkienovom, o čemu govori i samo ime Burzum („tama“ na jeziku Orka). Tokom godina su počele da ga privlače nordijske legende i mitovi. U suštini, Vikernes je verovao da su judeohrišćanska verovanja pošast za Norvešku i sve germanske narode. Osnovao je profašistički pokret Norsk Hedensk Front (NHF).
Za razliku od Euronymousa, koji je smatrao da se protiv hrišćanstva treba boriti kroz glorifikaciju đavola, Varg je bio ubeđen da je đavo samo hrišćanski produkt i da je kao takav besmislen. Javnost je ponovo uzdrmao spektakularnim bekstvom iz zatvora 25. oktobra 2003. koje je, doduše, bilo kratkog daha, a zbog koga mu je kazna produžena za još 18 meseci.
Posle svih ovih događaja dolazi do raspada Mayhema, da bi se 1997. grupa ponovo oformila s postavom koju su činili Hellhammer, povratnici Maniac i Necrobutcher, dok je na Euronymousovo mesto dospeo Blasphemer iz sastava Aura Noir. Posle propalih pregovora sa etiketom Osmose, mini-izdanje Wolf's Lair Abyss, na iznenađenje mnogih, izlazi za Misanthropy, koji je bio sinonim za Burzumova izdanja. Prvi povratnički koncert održan je 21.juna 1997. u Bišofsverdi, a do prvog povratničkog studijskog albuma Grand Declaration Of War čeka se do 1999.
(nastaviće se)
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari