Čuveni novinar i jedan od prvih ljudi tamburaškog Beograda o tome kako retko sluša muziku, ne navija i ne veruje u istoriju. O Nikolaju Vasiljeviču i Panteru Panti. O odvratnosti nemoći i moći... O slušanju šta govore i žele oni koje voli. Bonus: Ljuba svira!
Omiljeni album?
Muziku slušam ređe nego ikad. Možda i ređe nego iko.
Film?
Najviše puta sam gledao Trećeg čoveka, sviđa mi se i dan-danas. S druge strane, mnoge Bergmanove filmove gledao sam samo jednom, promakli bi mi u Kinoteci, drugde ih nema, a cenim ih više nego Trećeg čoveka. Jednom sam samo gledao Nosferatua Wernera Herzoga i smatram ga savršenim. Play Time Jacquesa Tatija volim, dopadaju mi se mnogi od mnogih Chabrolovih filmova, Hitchcockovi filmovi naravno. Sviđa mi se Fargo, kupio sam video-traku. Sviđaju mi se skoro svi Almodovarovi filmovi, ovaj sa Festa, zaboravio sam naslov, gde žene pomažu jedne drugima, dele pravdu, a za dvojicom muškaraca koji su hulje niti ko žali, niti ko traga, niti ikog zbog njih utamanjenih grize savest. Takođe španski film, ne znam reditelja, moja bruka, naslov je Doviđenja na nebu, gde prodavac ortopedskih pomagala nevoljno dublira Franca, ljubavna zapravo priča o vremešnom paru u vreme Franca. Preporučujem.
Knjiga?
Ne mogu da izdvojim jednu, a opet, bilo bi još gore da krenem sistemom eliminacije, koje sve knjige ne cenim - neki autori su živi... Ali evo pisaca bez kojih bih bio osoba još gora nego što jesam: Gogolj, Hašek, Hamsun, Brecht, Rabelais, Flaubert. Od naših: Vinaver, Bora Ćosić (Tutori).
TV emisija?
Nemam omiljenu emisiju, niti emisiju koju gledam iole redovno.
Sajt?
Najčešće otvaram B92.net, za moju paranovinarsku delatnost odatle se najlakše i najbrže obavestim. Pomno pazim da ne preučim tj. da politici ne posvetim više vremena nego što moram.
Šta biste voleli da ste vi napisali a napisao je neko drugi?
Toliko očajno želim biti ja sam, onaj koji jesam, da me ta navada štiti od zavisti. Nikome ne zavidim. Ali hajde da razmislim kao junak Profesionalca (kad vidi platno Save Šumanovića pa kaže: "Odlično! Ja da sam slikar ja bih ovako slikao!“). Dakle. Ja da sam pisac ja bih pisao kao Nikolaj Vasiljevič u prvom delu Mrtvih duša. Ili kad je pisao Šinjel.
Hobi?
Nemam hobi: sve čega se uhvatim ja bih da unovčim.
Sportista?
Ne umem da navijam. Nemam dara da uživam u rekordima, naprotiv, protivnik sam preterivanja, protivnik sam i sportskog nadmetanja koje je uvek dvoboj nejednakih, simbioza sporta i kapitala ubila je ono malo simpatije koju sam mogao razviti naspram sporta. Gledam ipak fudbal, mahom englesku ligu, koja je svet za sebe i gde igrači igraju po mom ukusu. Pojedinac? Pre Giggs nego Ronaldo, ovaj drugi je samodopadljiv, sebeljubiv. Toliko je medjutim dobar tj. Ronaldo da – iako sledi ličnu ambiciju, da bude fudbaler godine, decenije, veka i šta ja znam – ekipi koristi ponekad i više od onih koji svoje sposobnosti bezrezervno posvećuju kolektivu.
Putovanje?
Rado putujem, zahvaljujući muzici putovao sam mnogo, i obratno, tamo gde me nije poveo posao nisam ni bio. U Nemačkoj sam bio 50 puta, u Portugaliji nijednom. Iskvario sam se, navikao da mi poslodavac plati put, smeštaj, honorar, bakšiš etc. i usled te iskvarenosti nemam pundravce da odem u turističku agenciju i da joj platim ne bi li mi predstavila neki deo zemnog šara. Nemam smisla za turizam, blago rečeno. Ne podnosim ga zapravo. Ni da budem turista, ni da živim u mestu koje je turističko. Kad god se (zbog svirke) nađem u nekom znamenitom mestu pitam se: kako li si, lipi grade, izgledao pre pronalaska i razvoja prokletog turizma?
Za koga navijate?
Ne navijam ni za kog. Voleo bih da napišem esej o navijaštvu, voleo bih da sa hiljadu nasumce odabranih ljudi natenane porazgovaram kakve veze ima Đokovićev uspeh sa njihovim životima, o čemu je metaforičnost njegovih titula, koji su mehanizmi na delu, kojim sve samozavaravanjima navijač pribegava da bi ga zbog Noletove pobede preplavila milina.
Pet istorijskih ličnosti koje biste pozvali na večeru?
Ja što god me pitate jedno te jedno. Ne gledam televiziju, ne umem da navijam, sad moram reći da ne verujem u istoriju. Ne verujem da je bilo šta bilo onako kako smo učili i kako se smatra. Za mene su svi mrtvi ljudi istorijske ličnosti, vi verovatno mislite na takozvane velikane, ali njih baš ne bih zvao na večeru. Zvao bih jednog galiota, jednog štitonošu, jednog agenta iz MI5, jednog posilnog iz Prvog svetskog rata. A, i ja izgleda shvatam istoriju kao mušku stvar, dobro, zvao bih jednu pripadnicu harema, neku koju sultan usled silnih državnih obaveza nije nikad ni upoznao.
Fiktivni lik koji je vaš alter ego?
Dok sam gledao crtani sa Pink Pantherom njegova mi se nesnađenost činila bliskom, njegova ozbiljna usredotočenost koja ga nikud neće odvesti podsetila bi me na moju.
Šta volite da mislite o sebi?
Da će doći do iznenadnog mog razvoja, da li u muzici, pisanju, ili u nečem trećem, što će me još više, samim tim i još prijatnije iznenaditi.
Da li psujete? U kojim prilikama?
Nažalost da. Kad? Kad i svi: kad sam bespomoćan. Dakle: da bih se oslobodio te ogavne navike, morao bih da postanem moćan, što je na svoj način isto odvratno.
Šta biste probali a još niste?
Probao bih da budem izuzetno bogat: baš da vidim bih li postao veći filantrop ili bi i ovo dobrote što imam iščezlo bez traga.
Koga slušate?
Slušam šta govore i šta žele ljudi koje volim, onome što od njih čujem spreman sam da se povinujem, da radim ono što žele i da se suzdržim od onoga što je njima mrsko, odvratno ili štetno. Javnih ličnosti što se tiče ne slušam nikog. Većini ne verujem, a nekolicini sa kojima se tu i tu složim, ne dugujem ništa.
Šta volite u Beogradu, a šta biste prvo promenili?
Beograd volim zato što je to najveće naseljeno mesto u koje mogu bez vize i u kojem sam native speaker.
Zabranio bih da se ijednoj ulici promeni naziv, taman se za neku istorijsku ličnost otkrilo da je bila milion puta gora od Hitlera. Ti nepromenljivi, večni nazivi bili bi na svakom prokletom ćošku, a na raskrsnicama bi jasnim slovima pisalo koje se ulice tu ukrštaju. Slova na interfonima bila bi krupna, osvetljena, u posebnoj kutijici, nalik na strujomer, stajale bi naočare svih dioptrija koje bi gosti iskoristili da pozvone nakon čega bi ih uredno vratili u svrhu njihove daljnje upotrebe.
Na svakih stotinu stanovnika bila bi dva poštanska sandučeta, u kioscima bi morali da prodaju poštanske marke koje bi važile do sudnjeg dana, a ne da se svakih pet minuta povlače iz opticaja: kad god neka jugoslovenska republika postane nezavisna meni propadne silesija poštanskih maraka.
Da li ste zlopamtilo?
Na moju žalost – jesam! Sreća te nisam i osvetoljubiv. Evo primera zlopamćenja. Glumac zvani M. bio je u JUL-u ili SPS-u, sad je na TV B92 i drugde, dobar je glumac, ali ja ne mogu da ga gledam, dekoncentriše me to što je bio u JUL-u ili SPS-u. Ja bih da on i njemu slični nose majicu: BIO SAM ČLAN JUL-A (ili SPS-a, eto, i to ne znam, ali nisam mu još oprostio). On je čovek sa svojom partijskom epizodom izišao na kraj, ja i ne znam da je kao član učinio nešto ružno, za mene je ružno što je bio član, iako držim da svak ima pravo na vlastite zablude i vlastiti razvojni put. Drug M. je to, kako rekoh, verovatno davno prevazišao, a ja nikako da pređem preko te biografske činjenice koja pa nikakve veze sa mojim životom nema, baš kao što nikakve veze sa mnom nema to što je Nole treći na listi ili što je izgubio od takozvanog kralja šljake.
Šta biste poneli na pusto ostrvo?
Višekanalni magnetofon, nekoliko trzačkih instrumenata, tarabuku, neskafu, ali bih morao da imam i bežični internet: u slučaju da snimim nešto lepo svisnuo bih ako to nikome ne bih mogao da pustim.
Ko je genije?
Genije je za mene osoba kojoj se stvari same kazuju, zato imam problem kad treba da se divim geniju. Ljudima koji su mukotrpno došli do nečega skidam kapu, dočim genije izaziva nelagodu: kako da ti se divim kad kroz tebe govori neizreciva sila! Imam problem i kad pred tom silom treba da padnem ničice: zašto da ti se divim, silo neizmerna, ako je za tebe simfonija, opera, prenos struje bez bandera, ljubavni roman u stihovima ko dobar dan!
Ljubomir Živkov je...
Svoloch’. Hulja. Lupež... (Protuva: nije li naša mladež unekoliko utanjila sa sinonimima?) Stvorenje sa kojim nisi načisto: šta od njega uopšte da očekuješ?
Kad je moja ćerka bila mala svi su govorili da je preslikana majka, moj drug Srđan jedini je rekao da liči na mene: ima tu tvoju mešavinu stidljivosti i bezobrazluka.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
zokkie (gost)
| 29.06.2008. 19.36.11
Ljubo, kralju farkazdinski!
-
Nebitni Dario (gost)
| 29.06.2008. 19.57.21
volim kako sviras
-
b.m. (gost)
| 29.06.2008. 22.49.34
ljuba je gospodin baraba
-
imeime (gost)
| 30.06.2008. 00.46.20
ajde da ljuba zivkov pise za popboks.
ajde da mu stalno postavljate pitanja.
ajde da, posto ste rubriku ukus poznatih ispucali, izmislite nove rubrike koje bi stalno bivale popunjavane njime.
-
b (gost)
| 30.06.2008. 01.12.53
"Pojedinac? Pre Giggs nego Ronaldo, ovaj drugi je samodopadljiv, sebeljubiv. Toliko je medjutim dobar tj. Ronaldo da – iako sledi ličnu ambiciju, da bude fudbaler godine, decenije, veka i šta ja znam – ekipi koristi ponekad i više od onih koji svoje sposobnosti bezrezervno posvećuju kolektivu."
Odlicno primeceno. Ne bih mogao vise da se slozim. Zanimljivi odgovori.
-
Ljubomir Živkov je... (gost)
| 30.06.2008. 10.54.44
...N*E*R*D
-
Tirion (gost)
| 30.06.2008. 11.24.23
ovo o Ronaldu je besprekorno receno, instant klasik, genijalno!! a i za zlopamcenje!slazem se sto posto
-
Todor Zivkov (gost)
| 30.06.2008. 13.05.25
dočim genije izaziva nelagodu
-
neuka komunjara i ulichar (gost)
| 30.06.2008. 18.41.00
Dosta bre vise ovih nesnadjenih! Dobra mu muzika sto je svira al ako je ovo lik koji je imao one ultranesmeshne priloge u vestima/dnevniku B92 a teo je da bude smeshno (videlo se to, kunem vam se) onda je dobro sto se pojavljuje ovako dozirano. A ovi sto ga traze na Popboksu mislim da prizivaju stari, nereformisani, losiji, uskogrudi Popboks, ne treba nam to, sta ce nam, otvorimo se...
-
imeime (gost)
| 01.07.2008. 22.35.41
pa ni ja nesto ne gotivim nesnadjenost, ali ljuba me odusevljava.
a sto se snadjenosti tice, da je do tebe, u sledecem broju bismo ocekivali ukus aleksandra tijanica ili sta? ozbiljno, koga bi ti sledeceg pitao?
-
ja (neuki...) bih pitao (gost)
| 02.07.2008. 09.56.32
ivicu dačića. :*
-
neuki broj 2 (gost)
| 07.07.2008. 20.15.17
....i nije smesan! Ko o cemu, baba o JULu i SPSu....(zev!) Ja hocu Zorana Kesica zvanog "Dezinformator" u sledecem izdanju.....E on je smesan:)
-
walker (gost)
| 08.07.2008. 03.08.02
@neuki br 2: i ne znas koliko si u pravu. ali, neka bude smesan negde u bocvani. a ljuba? koga zanima sta ljuba prica? sve mislis nesto, a ono nista.
-
imam... (gost)
| 08.07.2008. 14.34.35
...identican odnos prema sportu kao i gospodin intervjuisani. dobro je, znaci, nisam jedini...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.