Autor uskoro kultnog romana Kralj komaraca, nekadašnji kolider odavno kultnog beogradskog sastava Presing o Haustoru, Byrdsima, soc-real filmovima i download serijama, o tome kako se domovina brani lepotom, znanjem, dobrotom i lepim vaspitanjem… i sasvim neskromno o Kraki, vrsnom kuvaru
Omiljeni albumi i pesme?
Haustor, Treći svijet – Neobičan dan... Najneobičnija rege stvar koju sam ikad čuo. Inače, na ex-yu prostorima rege se čudno primio. Dobili smo neke vrlo samosvojne hibride poput Haustora, Darkwood Duba, KKN, Lira Vege... i premda jako volim ono što su kolege iz navedenih beogradskih bendova uradile na bazi daba, ipak je Neobičan dan pesma koja mi je promenila život i recepciju muzike. Pri tome ima i tu jezivu proročansku crtu, ulice pune žrtava i slične momente karakteristične za najbolje radove jugoslovenskog novog talasa. Produkcija ove pesme je remek-delo minimalizma, potpuno pomerena bas deonica, svedeni bubanj i zvončići, tek poneka mrvica gitare, a priča, nikad čudnija i nikad jača... zagorski, panslovenski, jidiš i jamajčanski motivi, sve na jednom mestu... čudesno!
Iggy Pop - Lust for Life, bilo koja pesma sa tog albuma. Možda bih izdvojio Neighborghood Threat i Success. Verovatno najbolja rokenrol ploča ikad snimljena, stvara osećaj da lebdiš iznad zemlje, nadmoćno duhovita i pre svega moćna. Takođe, u najuzem izboru bili bi i The Byrds - Younger than yesterday i Cocteau Twins – Victorialand.
Film?
Domaći film... Neka bude Specijalno vaspitanje Gorana Markovića. To je jedan od postpartizanskih filmova iz 70-ih čije su replike ušle u gradski sleng, čak i u imena kafića. Film ima naturalistički surovu priču i šokantan kraj. Ne mogu da se setim nijednog domaćeg filma koji mi nešto naročito predstavlja u životu, ali svi, čak i oni najgluplji partizanski filmovi poput Partizanske eskadrile, jako su mi dragi sada kada su „odležali“, za razliku od grozomornih filmova domaće i ex-yu produkcije 90-ih i tekuće decenije.
Moj privatni Ajdaho – Gus Van Sant. Tri dana sam išao kao sluđen kad me je pukla katarza nakon prvog gledanja ovog filma. Bezbroj citata antičke drame, Šekspira, prizora sa slika Van Goga, i još mnogo drugih umesnih pozajmica iz klasičnih dela raznih umetnosti, ali pre svega povratak na velika vrata kategorije uzvišenog u tkivo savremene zapadne umetnosti, zahvaćeno kancerom cinizma. Gus Van Sant mi je naročito drag jer su njegovi junaci autsajderi, oni koje je civilizacija šutnula kao neupotrebljive.
Knjiga?
Charles Mingus – Beneath The Underdog (kod nas prevedena kao Bedniji od šugavog psa, Samizdat, 2003). Autobiografija osnivača fri-džeza. Bukovski je celog života pokušavao da napiše ovakvu knjigu i nije uspeo.
TV emisija?
Još pre desetak godina izbacio sam TV iz kuće. Pretpostavljam da TV serije koje skidam s neta i gledam na kompu mogu da prođu kao odgovor na ovo pitanje. Nekoliko omiljenih TV serija novijeg datuma: In Treatment, Mad Men, 6 Feet Under, Prison Break, Rome, Sopranos...
Sajt?
Ima jedan odličan, popboks.com... Možda ima neki bolji sajt tog tipa, ali ja na Popboksu visim svaki dan.
Pesmu koju bi voleo da si napisao?
Rastko Petrović – Najsentimentalniju o sitosti legendu. U stvari, bilo šta što je Rastko napisao i u poeziji i u prozi. Postoje i neke pesme koje su mi toliko srodne po duhu da se, kad ih slušam ili čitam, osećam kao da sam ih napisao. Jedna od poslednjih je Vučin Vrtlog vira.
Hobi?
Bavljenje muzikom. Sviram gitaru. Mada sve ređe imam vremena za to.
Za koga navijaš? Kako?
Za Partizan, ali samo u basketu. Fudbal me ionako ne zanima. Počeo sam da navijam za Partizan tako što sam, trenirajući košarku u Zvezdi, shvatio da Zvezda nikad neće postići ništa u basketu jer klub ima potpuno pogrešnu filozofiju, insistira na nekom kolektivizmu sovjetskog tipa i ubija ličnost igrača, dok Partizan, upravo obrnuto, u svojoj školi gradi ličnosti spremne da rešavaju utakmice.
Sportista?
Goran Grbović, košarkaš Partizana i reprezentacije SFRJ krajem 80-ih. Spoj Praje i Kraljevića Marka. Nažalost, više nemamo takve sportiste; ove sada moraš da teraš puškom da igraju za reprezentaciju. To ne mogu da razumem, koji je to stepen samoživosti! Možda je u redu da se kao vaspitni metod rehabilituju batine. Nije trebalo da izbace iz bukvara onu pesmu Ljubivoja Ršumovića "Domovina se brani lepotom, domovina se brani znanjem, domovina se brani dobrotom i lepim vaspitanjem"; ja domovinu branim
lepotom, nečim što ću odsvirati i napisati, a neko ko je svoj život posvetio igranju košarke (ili hokeja na travi) domovinu brani igranjem za reprezentaciju, i svaki privatni razlog mora da se baci u kantu za đubre kad domovina pozove.
Putovanje?
Inter rail je keva. Mnogo je bolji i jeftiniji nego putovanje kolima po Evropi; ne razmišljaš o kvarovima, parkingu, putarinama... Uvek je moguće izaći i zadržati se usput na mestu koje ti se dopadne i kasnije nastaviti dalje. Provereno najbolja fora je Inter rail za jednu zonu – pruža sasvim dovoljno vremena da pažljivo obiđeš jednu-dve zemlje u Evropi i ne izmoriš se predugim rutama, a cijena – sitnica. Low cost avionske kompanije su dobra novina, ali teraju me da radim ono što najviše mrzim: da planiram putovanje do detalja po nekoliko meseci unapred. Volim da doživim iznenađenje na putovanju i da tom iznenađenju posvetim dodatno vreme; to jedino sopstveno vozilo ili Inter rail mogu da pruže. Mogli bi sad da mi daju jednu kartu za ovu besplatnu reklamu.
Pet istorijskih ličnosti koje bi pozvao na večeru?
Lukrecija Bordžija, Katarina Mediči, Marija Antoaneta, Kleopatra i vila Ravijojla... što bi to bila žurka!
Ko je tvoj alter-ego?
Don Kihot. Stalno se borim za neku svoju pravdu i ispadam smešan.
Šta voliš da misliš o sebi?
Doživljavam sebe kao tinejdžera; bez obzira na godine, uvek se postavljam kao mlađi od sagovornika.
Šta bi probao a još nisi?
Johnnie Walker Green Label.
Šta bi poneo na pusto ostrvo?
Gibsona 335 i mac-book za snimanje muzike.
Šta je prava žena?
Moja devojka. Ostalim ženama: dođite kod nje na kratak tečaj.
Ko je genije?
Neko čija misao ide neuhodanim stazama i nailazi na drugačija rešenja od uobičajenih. Ujedno, neko ko ima veliku sliku pred očima a ne samo deo za koji je specijalizovan.
Šta je performans?
To ima veze s magijom; izvođenje niza pokreta ili radnji u određenom prostoru sa ciljem da se utiče na kosmičke sile. Onda je neko počeo to da radi iz čisto estetskih razloga. I muzika je započela karijeru kao element magije, a sad je mi trošimo kao zabavnu robu, mada ona prava muzika i dalje u sebi nosi tragove magije.
Bojiš li se starosti?
Nikad neću ostariti duhom, nemam čega da se bojim. Više se bojim starenja drugih ljudi, onih koji se otuđuju od mene i povlače u svoje mikrosvetove.
Koga bi voleo da upoznaš?
Nemam nijednog idola, samo ljude koje poštujem zbog nečega što su postigli, uglavnom u umetnosti, a i njih smatram običnim ljudima kao što sam i ja.
Dovrši rečenicu: Kraka je…
…odličan kuvar.
Za kraj, daj nam neki tvoj omiljeni kuhinjski recept.
Nemam recepte, eksperimentišem, istražujem koji se ukus s kojim dobro slaže, i probam jelo kad god dodam neki nov sastojak da okusim kakvu promenu je doneo u „slici“. Kad neko bane nenajavljen, obično spremim kus-kus s tikvicama jer je to superbrzo superukusno jelo: dve-tri šake kus-kusa preliju se ključalom vodom, to odleži pet minuta pokriveno da nabubri. Za to vreme propržiti nekoliko čenova belog luka na ulju, iseckati tikvice i dodati u tiganj kad luk blago požuti, dodati nekoliko kašika ajvara i oko 100 g maslina, kašičicu kima i pržiti na najtišoj vatri još nekoliko minuta. Na kraju sipati pola decilitra belog vina i još vrlo kratko propržiti, maksimalno pola minuta. Posoliti nabubreli kus-kus, umešati sos u njega i pojesti. Ako nema tikvica, sasvim lepo posluže i pečurke, a može i spoj jednog i drugog. Za manje od deset minuta – klopa za pamćenje.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Zana (gost)
| 21.05.2008. 00.06.12
Al smo se picnuli
-
papazjanija (gost)
| 21.05.2008. 02.16.48
1. otkrili ste novu kategoriju - postoje kultni romani, a sada postoje i uskoro kultni. sta to znaci, je l to vremenska odrednica?
2. Krako, bravo, bravo, bravo, za Mingusa. konacno neko da preporuci klasik!
-
akira (gost)
| 21.05.2008. 09.05.53
Nije lose...Ceo intervju. A ovaj recept ce da se isproba pa javljam kakav je Krakin ukus indeed :)
-
Mingasov... (gost)
| 21.05.2008. 09.19.34
...roman je vise o prcanju, nego o dzezu. kad dublje razmislim, tu i nema neke razlike.
dzez,
rok,
pank,
prcanje,
mingas
-
Bratislava (gost)
| 21.05.2008. 09.26.21
ovaj covek deluje da je fini. ima probran ukus i kreativno kuva. mozda mi je ovo i najbolji Ukus poznatih - uz Vranjkovicev.
-
i ja sam za knigu (gost)
| 22.05.2008. 07.11.45
Charles Mingus – Beneath The Underdog.Otvoris i krece sa ja sam trojica - booooom u glavu.
Podrzi je i ti.
-
Nikola M (gost)
| 22.05.2008. 10.48.55
1. postovanje za pomen mingusa. ali nije bas tacno da se radi o osnivachu free-jazza. mingus jeste prvi jazz muzichar koji je, jos tokom pedesetih, koristio neartikulisane krikove saksofona, kakvi ce biti karakteristicni za sviranje velikog broja free-jazz saksofonista tokom narednih decenija. medjutim, takav nacin sviranja je u mingusovoj muzici bio podredjen sirem kontekstu, tj. kompoziciji. ovom konstatacijom ne zelim da umanjim mingusov znacaj u istoriji jazz muzike, naprotiv. ali pre bi valjalo istaci mingusa kao neprevazidjenog eklekticara cija je muzika podjednako dugovala swingu, be-bopu, bluesu, ali i modernim jazz tendencijama tog vremena, medju kojima je bio i free-jazz. zahvaljujuci ovoj sirini izraza koji je sa lakocom sklapao u koherentnu celinu, on nikada nije mogao biti tek tako svrstan u zanrovske kalupe.
cak bi se moglo reci da je mingus daleka preteca danasnje nyc downtown scene, na kojoj se sa puno duha i sirine jazz spaja sa razlicitim muzickim tendencijama, od tradicionalnih do modernih.
sto se tice njegovog literarnog umeca, sa tim nisam bas nacisto posto sam previse subjektivan - mingus mi je jedan od omiljenih muzicara. u svakom slucaju, zanimljivo stivo.
2. a sto se tice odnosa kosarkasa prema reprezentaciji i domovini...treba imati u vidu i kako se domovina odnosi prema kosarkasima. siguran sam da je tih zlatnih osamdesetih godina kosarkaski savez imao mnogo bolji odnos prema igracima.
evo jednog primera:
nas proslavljeni kosarkaski reprezentativac zeljko rebraca je pre nekoliko godina imao velikih zdravstvenih problema sa srcem. rukovodstvo detroita mu je obezbedilo najbolju mogucu operaciju, kod najboljeg lekara. ok, to je sve po ugovoru, stite svoju investiciju. ali je zato dzo dumars sve vreme bio uz rebracu tokom operacije i oporavka, cak mu je posle i otisao u posetu u somboru! gest vredan paznje, a treba imati u vidu da rebraca nije imao impresivnu nba karijeru niti je bio jedan od kljucnih igracha pistonsa.
za to vreme, iz kosarkaskog saveza jugoslavije nije bilo nikoga ni da se javi telefonom igracu koji je ucestvovao u osvajanju nekoliko zlatnih medalja.
drugi primer: pre dve godine je tadasnji kosarkas fmp-a branko jorovic doziveo povredu igrajuci za reprezentaciju, onog leta kada se mnogi poznatiji igraci nisu odazvali selektoru. zbog povrede koju je tada zadobio pauzirao je godinu i po dana i propao mu je unosan inostrani ugovor. i isti sluchaj - nakon te akcije reprezentacije, kada su svi koji su se odazvali bili nasiroko hvaljeni zbog patriotizma i zanemarivanja licnih interesa, niko iz kosarkaskog saveza se nije mnogo interesovao za njegovo zdravlje, a kamoli pomogao tokom rehabilitacije. a ovaj je bezmalo zrtvovao svoju karijeru zbog reprezentacije.
ne zelim da opravdavam neke od nasih igraca koji se zaista bahato ponasaju, ali ima tu i dosta dobrih momaka (nenad krstic, recimo) koje ce ovakav odnos maticnog saveza lakse navesti na pomisao da se lepo odmore tokom leta, nakon prenaporne nba sezone (a i u evropi sezona sada traje mnogo duze nego tokom osamdesetih, kad je hvaljeni grbovic igrao), umesto da igraju za domovinu koja ce ih samo na kratko iskoristiti i zaboraviti kada vise ne budu bili korisni timu.
-
bioux (gost)
| 23.05.2008. 17.13.46
Ukus je ukus, nema se tu šta dodati. No, zašto ne probate biti malo prirodniji? Ta kravata i izrazi kao s novogodišnjeg bora, zbilja nema potrebe za time.
I druga stvar, zvuči pomalo dosadno kad se međusobno hvalite. Oslobodite se, sve je u redu!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.