Po ko zna koji put u svetu nezavisne elektronike, neko pokušava da stvori jedno bezvremensko delo - bez straha da otisne datum nastanka na omotu albuma! Boom Bip ne provodi vreme u traganju za nepoznatim, već u traganju za izgubljenim
Dvadesetsedmogodišnji producent i multiinstrumentalista Bryan Hollon, koji se (sa velikim podočnjacima) krije pod pseudonimom
Boom Bip, obradovao nas je ovih dana svojim drugim solo albumom.
Polazna stanica u njegovoj karijeri bio je kalifornijski izdavač
Anticon. Prve pohvale sa druge strane Atlantika, stekao je albumom
Circle (2002) koji je producirao zajedno sa Doseoneom, članom psihodeličnog alternativnog rep tria
Clouddead. Jedan od osnivača Anticona je i Pedestrian, čiji zajednički projekat sa članovima The Notwist, Console i Lali Puna pod imenom
13&God, ovih dana treba da ugleda svetlost dana. Angažman Anticon kolektiva od samih početaka (1998), bio je politički obojen i to bi mogao da bude razlog zbog kog se Hollon opredelio da više ne učestvuje u stvaranju novog svetskog rep poretka i da se, kako je u intervjuu za
Wire izjavio, “ne smatra hip-hop umetnikom”.
Pokojni
John Peel je osetio specifičan talenat Boom Bipa i opisao ga kao
Captain Beefhearta modernih dana. Bipov prvenac
Seed To Sun (2002) samo povremeno budi sećanja na mračne muzičke kulise koje su
Prefuse73 ili
Antipop Consortium koristili za deklamovanje svojih socijalnih parola. Drugi album
Blue Eyed In The Red Room predstavlja svojevrsno oslobađanje od hipoteke Anticona. Boom Bip se stilski primiče rafovima apoteke
WARP Recordsa, na kojima su smešteni Plaid sedativi.
Po informacijama sa omota albuma, nisu korišćeni nikakvi semplovi, sve je urađeno sa živim instrumentima, živim ljudima,
živim mašinama,
živim predmetima. Na šarlatanski raspoloženu
Do`S & Don´T spušta nas i uzdiže glas super-runjavog super Velšanina
Gruff Rhysa. I po redosledu i po kvalitetu, poslednju pesmu na albumu,
The Matter (Of Our Discussion), peva njujorška
maj-nejm-iz-Luka Nina Nastasia.
Ostatku albuma koji čine isključivo instrumentalne numere, posvetimo nekoliko sledećih redova. Podsetimo se otkucavanja klatna velikog sata u Orbitalovom hitu The Box: Boom Bip varira isti zvučni element u više navrata, ali ne kao primarni nosač teme, već više da bi podvukao vlastitu opsednutost vremenom i prolaznošću. U Girl Toy umesto lap-topa on koristi akustične gitare, flopi disk umesto trzalice. Hit The Move je lepršava mešavina melodija Duran Duran i ispeglanih zvukova Autechre za polifonu generaciju mobilnih telefona.
Boom Bip nas u obliku muzičkog vremeplova provodi kroz srodna dela poput albuma
Faultlinea Your Love Means Everything (2002),
Si Begga Directors Cut (2003) ili
The Album Leafa In a Safe Place (2004). Po ko zna koji put u svetu nezavisne elektronike, neko pokušava da stvori jedno bezvremensko delo - bez straha da otisne datum nastanka na omotu albuma! Boom Bip ne provodi vreme u traganju za nepoznatim, već u traganju za izgubljenim. On će neke večeri kada ga čujete da permutuje vaše planove za izlazak: devojka/mladić će uzaludno da čeka, a vi ćete u beskonačnoj petlji da brojiti senke motornih vozila na plafonu vaše mračne sobe.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.