Malo je jazz muzičara koji su, poput američkog trubača Davea Douglasa, sposobni da izdaju po nekoliko albuma godišnje, i da pri tome zadrže veoma visok nivo kreativnosti. Jedan od najautentičnijih savremenih jazz autora na albumu Moonshine predstavlja svoju viziju fusiona za 21. vek
Dave Douglas je unikatna figura modernog jazza. Kao retko koji muzičar na sceni, on je podjednako uverljiv i kao instrumentalista, i kao kompozitor, i kao aranžer. Muzikom koja je na tankoj liniji između mainstreama i avangarde, između tradicije i budućnosti žanra, Dave Douglas piše nove stranice jazz istorije.
Otkako je, početkom ove decenije, počeo da koketira sa savremenim muzičkim formama, od rocka do elektronike, kritika ga je često poredila s Milesom Davisom. Douglas nikada nije bežao od tog poređenja, već je Davisove radove koristio kao polazišnu tačku s koje će postepeno razvijati vlastiti izraz. Njegove fusion postave mogu se posmatrati i kao svojevrstan omaž manje zapaženim etapama iz bogate Davisove karijere.
Sa svojim kvintetom, Dave Douglas skreće pažnju na kratak period krajem 60-ih, kada je Miles tek stidljivo započinjao eksperimentisanje s električnim instrumentima (Miles in the sky, Filles de Killimanjaro), dok je sekstet Keystone napravio otvoreni zaokret ka fusionu u njegovoj punoj snazi – jazz, rock, funk, pop i elektronika prepliću se bez ikakvih rezervi i uz veliku pažnju posvećenu produkciji.
Moonshine je drugi Douglasov album s postavom Keystone (prvi je bio Keystone iz 2005). Oba albuma posvećena su glumačkoj i rediteljskoj zvezdi nemog filma Roscoe “Fatty” Arbuckleu, a muziku s ovih snimaka Douglas ujedno koristi i kao pratnju za njegove filmove. I dok je diskutabilno koliko je srećan spoj futurističkog jazza i nemih filmova s početka 20. veka, albumi Douglasovog seksteta, posmatrani sami za sebe, nalaze se u samom vrhu moderne jazz produkcije.
U odnosu na album Keystone, Moonshine predstavlja korak napred u integraciji elektronskih sazvučja u jazzerski diskurs. Adam Benjamin na električnom klaviru proizvodi deformisanu, distorziranu boju tona, DJ Olive isporučuje novu porciju bitova i uvrnutih gramofonskih semplova, dok zadnja linija benda, koju čine bubnjar Gene Lake i basista Brad Jones, pruža čvrstu i stabilnu ritmičku osnovu. Naposletku, Dave Douglas na trubi i saksofonista Marcus Strickland nešto sirovijim zvukom kontrastiraju naelektrisanom ostatku benda.
Otvarajuća numera Dog Star nas osnovnom temom koja se postepeno razrađuje i raskošnim Douglasovim solom na trubi polako uvodi u uzbuđenja koja slede. U nastavku, eklekticizam benda dolazi do punog izražaja: ritmička i harmonijska šarolikost manifestuje se kroz smenu pravolinijskih i eksperimentalnih pasaža.
U naslovnoj Moonshine i zatvarajućoj Tough dominiraju poletne funk i rock melodije, a solo deonice bivaju u senci groovea i kompozicije. Situacija se menja u kratkoj i furioznoj numeri Scopes, koja je cela podređena izvanrednom Stricklandovom solu, i u dramatičnoj Kitten, gde nas potmula grmljavina Benjaminovog Fender Rhodesa uvodi u rafalnu duvačku paljbu.
Douglasov istančan lirski senzibilitet dolazi do izražaja u sporijem tempu u numeri Silent Stars, u kojoj mu se izvanrednim solom pridružuje i Adam Benjamin, dok se u Flood Plane elegični zvuci trube prepliću s rastrzanim vinilskim pasažima.
Vrhunac albuma je Married Life, komad prepun preokreta i iznenađenja: jednostavna melodijska i ritmička struktura iznova biva presecana furioznim baperskim deonicama, a u sredini pesme otpočinje još jedan u nizu maestralnih Stricklandov sola – isprva bez pratnje, da bi se kasnije, jedan po jedan, priključili i ostali instrumenti, uz povratak glavnoj temi.
Dave Douglas je i na albumu Moonshine potvrdio reputaciju vrednog i ozbiljnog muzičara na vrhuncu kreativne moći, a može se očekivati da će i njegovi naredni albumi, na koje po svoj prilici nećemo predugo čekati, biti jazz dostignuća najvišeg ranga.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.