Magični Ćira o Mohamedu Aliju i Šabanu Bajramoviću, nišvilskoj psihodeliji i idealnoj književnoj priči, porocima, ljubavima i bezbrojnim idolima
Kada bi mogao da se vratiš u neki period svog života, koji bi to bio? Zašto?
A, ne! Više ne želim da se vraćam. Don't Look Back. Dilan me naučio, ali trebalo je vremena za tako nešto.
Koju odluku bi promenio u svom životu?
Kasno je sada za takva tupljenja. Šteta je počinjena i ostaje mi samo da ubeđujem sebe kako se ne treba kajati.
Šta bi prvo promenio u svojoj okolini?
Ljude.
U kojim prilikama psuješ?
Ja sam rođeni psovač, ko god je pročitao nešto moje lako se uverio u to "stanje duha".
Šta ili koga slušaš? Kako?
Muziku, uvek je prisutna u mom životu, na svaki način. Naravno, slušam šta ljudi govore – kako bih inače pisao ako se ne hranim tuđim pričama i dogodovštinama?
Omiljeni pisac u poslednje tri godine?
Elmor Lenard, najpravoverniji sin Rejmonda Čendlera. I jedini koji ga je, skoro, dostigao. Kod nas su prevedena dva njegova romana: Tišomingo bluz i Van domašaja. Najtoplije preporučujem.
Tri ključne pesme za soundtrack knjiga Magičnog Ćire?
Svaka od mojih knjiga ima svoj soundtrack. I još jedna napomena: ne postoje tri ključne pesme. Postoji trista ključnih pesama. Barem u mom iskustvu.
Šta gledaš na TV?
Fudbal. Premier i Primera. Dig'o sam ruke od Kalča.
Omiljeni domaći film?
Sok od šljiva. Mada su Poltron i Šećerna vodica takođe tu negde, na vrhu moje liste.
Sportista?
Od aktivnih – Rajan Gigs. A gledano u celini i celosti Kasijus Klej/Mohamed Ali je najveći heroj našeg vremena. On je daleko izvan i iznad svake sportske (i bilo koje druge!) hijerarhije, poređenja, stručne analize i ostalih umovanja na tu temu.
Putovanje?
Isključivo ona koja se odvijaju u mojoj glavi.
Šta bi probao, a još nisi?
To se ne pita, dragi moji rokerski omladinci. Svašta je Magični probao, a svašta još postoji na ovom divnom, jebenom svetu.
Bojiš li se starosti?
Bojim se starosti taman onoliko koliko sam se, u svoje adolescentsko doba, bojao mladosti.
Imaš li uzora ili idola?
Naravno. Toliko ih je da možda ne bi svi ni stali na odjavnoj špici.
Dovrši rečenicu: Ćira je...
Odavno sam digao ruke od pokušaja da doznam ko sam i šta sam. Valjda su moje knjige dovoljan trag i dokaz moje bludne i dobroćudne pojave. Da, setio sam se, Dilan je dovršio tu famoznu rečenicu u Like A Rolling Stone.
Tri ključna događaja u tvojoj kući tokom godine?
Dogovor sa izdavačem oko visine honorara, jurnjava da se honorar doista i naplati, a onda se bacim u trošenje.
Predmet od koga se retko kad odvajaš?
Imam ja svoje talismane, ali sam suviše sujeveran da bih govorio o tome.
Šta voliš i ne voliš u Nišu?
Ljude. Veliku većinu ne volim, niti mogu da ih podnesem. Ostatak, njih desetak, su moji prijatelji, saborci u piću ili drugari po rokenrol liniji. Volim roštilj, ima ovde meraklijskih rupa gde shvatiš da je "psihodelija" nešto što se krka uz probrane salatice i priručni alkohol. Takođe, obožavam legende o nekadašnjim bokserskim veličinama koje su potekle iz ovog grada. Kao i najvećeg živog cara, Šabana Bajramovića. Njegovo prisustvo daje specifičnu auru ovom inače zajebanom podneblju... Avaj, budući da je Niš moj rodni grad – jasno je da on mnogo više ne voli mene, negoli ja njega. Pošto me gazi i tlači svih ovih godina, evo sada ću nabrojati nešto od onoga što ne volim, a što jeste tipično nišlijsko... Mentalnu i fizičku nehigijenu. Polutanski kukavičluk maskiran u egzistencijalističku računicu. Fatalistički nedostatak samopoštovanja. Manjak niskih strasti i prljave mašte uprkos višku primitivizma i pokvarenosti svake vrste. Je l' bilo dosta?
Šta bi poneo na pusto ostrvo?
Svoju ženu.
Pišeš li kada moraš ili čekaš inspiraciju?
Ne podnosim taj usrani mit o "inspiraciji". Zaudara na droge i patološki alkoholizam. Pišem jer je to moj izbor kako ću da živim.
Kakvu knjigu bi voleo da napišeš?
Roman o zabranjenoj, "klasnoj" ljubavi u doba tranzicije. Glavni junaci: momak koji piše za lokalne novine o fudbalu, kulturi i crnoj hronici i devojka čiji je tata glavni tajkun u Nišvilu. Sudar dve žudnje, gde se penetracija na kraju svede na ubacivanje kartice u bankomat.
Najgori mamurluk?
Ne mogu da se setim!
Ideš li na pijacu?
Ponekad. To je zabavno mesto, miriše na greh i neobavezni provod.
Zašto si pustio zulufe?
Iskreno, žena me nagovorila, onako, postepeno. Dok ne izrastoše viktorijanski bakenbardi. Čak troje ljudi mi je reklo da ličim na Nila Janga, a jedan me uporedio sa Nodijem Holderom, pevačem grupe Slade. E, to mi je baš prijalo jer su mi obojica heroji još iz detinjstva. Možda sam zato odlučio da ih zadržim. Za neko vreme.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari