Četvrti album ovog teksaškog benda zamišljen je najpre kao dvostruki, ali je šef i pop intelektualac Will Sheff hteo “ploču koja egzistira u univerzumu aluzija signala, znakova i sranja”
Verovatno je važnija činjenica da je
The Stage Names album koji nastupa posle prekretnice koju je
The Black Sheep Boy predstavljao u svakom pogledu, nego da je u pitanju peti rad (računajući i nekompletni
Stars Too Small To Use) jednog od najintrigantnijih sastava koji egzistira na današnjoj indie rock sceni.
Na prvi pogled promena u tempu, naraciji i dominantnom tonu je u toj meri očigledna da bi se moglo konstantovati kako je The Stage Names dijametralna strana spektra delovanja ostinske šestorke. Čak je i vokal kultivisaniji i retko kada pokazuje napade histerije.
Međutim, rutinskom analizom bujnih aranžmana, melodijske muskulature, spretnosti u jezičkom izražavanju i opšteg senzibiliteta, nije teško zaključiti da su
Okkervil River ostali dosledni svom stavu i da je njihova vodilja ambicija - koja je kod grupacija sličnog usmerenja prisutna u znatno manjem procentu - konstanta.
Potreba za provetravanjem sobe je, ipak, omogućila da se ugleda i po koji zrak Sunca, dovoljan da se vidokrug razbistri i primeti nešto što je u blacksheepboyevskom gustom dimu bilo sakriveno.
Poletna Until It’s Kicks dosta govori o Sheffovim modifikovanim pogledima, jer kroz glorifikaciju uzbuđenja i opsesije, koje donosi samo pravljenje muzike, pruža solucije za neke krucijalne tegobe iz prošlosti, direktno udarajući na koncept monotonije u životu muzičara koji je često apostrofiran.
Emotivni nalet koji se doživi otkrivanjem tog rifa sposoban je da sve negativne posledice, bilo da su nastale usled kreativnih kriza, uzaludnih i zamornih turneja u poluraspadnutim busevima ili strepnji da bi vaš proizvod mogao naići na sasvim neželjen odgovor javnosti, načini zanemarljivim smetnjama u stvaralačkom procesu.
I zaista, čini se da je teksaška trupa pronašla formulu koja minimizira sve bolne faktore u pomenutom procesu. Njihova sazvučja danas prilično ubedljivo prenose emocije za koje su namenjena i malo je verovatno pomisliti da nisu plod spontanih trenutaka ekipe koja je naučila da vlada svojim zanatom.
Uvodna Our Life Is Not A Movie Or Maybe je sklopljena tako da, suprotno svemu što je The Black Sheep Boy proizvodio, pa i samoj svojoj tekstualnoj podlozi, ispuni biće neopisivom radošću i potrebom za neprekidnim smeškanjem.
Zapravo, Sheffov nov pristup dovodi do čudnog mešanja osećanja u situacijama kada bi ona trebalo da budu jasno određena. Priča o pogrešno izvedenom samoubistvu pesnika Johna Berrymana svakako nije predmet lakrdije, ali kada se u fiktivnu oproštajnu poruku inkorporira adaptacija Beach Boysa (Sloop John B), koja je u ovom slučaju krajnje pogodna i zbog podudaranja inicijala glavnih protagonista, ali i tonskog skeleta, numera (John Allyn Smith Sails) i pored izrazito tužnog kolorita dobija vedar predznak.
Iako je ranije otkrio mogućnost da srodne pojmove pretoči u dovitljivu igru reči (setiti se samo kako je preplitanjem reči real i really načinio verbalnu zavrzlamu u For Real), Sheff je ovoga puta otišao korak dalje, upotrebivši širi dijapazon smernica, parafraza i asocijacija za svoju inspiraciju.
Plus One je upravo pokazatelj lestvice na koju je dospelo Sheffovo pripovedanje, komad koji na zanimljiv način pravi reference na poznate nazive pesama u kojima figurišu brojevi, pri čemu, u stilu svog imena, povećava svaki za jedan.
Tako se 8 Chinese brothersodnosi na ariju REM-a, Lighting candle 17 na Roya Orbisona, 51st Way to Leave Your Lover na Paula Simona ili 4 Times A Lady” na The Commodores, dok TVC16 i 100th luftballoon očito upućuju na Davida Bowiea i Ninu. No, te aluzije ne bi bile toliko privlačne da nisu vešto uklopljene u savršeno koherentan tok misli.
U muzičkom smislu manje izazovni, Okkervil River su ponudili najprijemčivije dosadašnje ostvarenje, koje je oslobođeno ranijih tonova hermetične intimnosti i koje se, sa svojim dekoracijama i lakšim notama, može posmatrati kao gotovo komercijalno delo.
S druge strane, tekstualna barijera je produbljena, premda pročišćena i iskristalisana. Na slušaocu je da se prema svojim afinitetima odluči za jedan od dva nivoa koji se nude, mada je izbor kao retko kada tako jednostavan, budući da su oba apsolutno dobitna.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.