U trenutku kada je nu metal u dubokoj hibernaciji, njegovi pioniri, osakaćeni za dva bitna člana, izdaju osmi studijski album u nadi da će uspeti da speru bljutav ukus ostavljen poslednjim izdanjima. I najveći optimisti bi bili rezignirani
Iako su
Korn zaređali sve same platinaste albume (uključujući i best of izdanje od pre tri godine), interesovanje za njih na globalnom planu odavno je počelo da opada. Za vreme poslednja dva pokušaja to interesovanje je bilo jako oskudno, iako je sam bend u tom periodu bio hiperaktivniji nego ikada.
Takav sticaj okolnosti teško da je bio neopravdan, budući da su albumi Take A Look In The Mirror (2003)i naročito See You On The Other Side (2005) ponudili manje kvalitetnih momenata od Zvezdinog nastupa protiv estonskog uragana Levadije. Tako su bacili veliku senku na dostignuća sa prva četiri rada i stvorivši opšte mišljenje da je vreme surovo pregazilo jednu od najuticajnijih rock grupa 90-ih.
Kada se na sve doda pauziranje originalnog bubnjara Davida Silverie zbog prezasićenja, očajan MTV Unplugged neposredno posle toga, teža bolest koja je u junu prošle godine zadesila frontmena Jonathana Davisa i najava njegove opere, nije ni čudo što su očekivanja i najvećih fanova bila skromna.
Uloga producenta trebalo je da bude ponovo raspoređena na ravne časti između
nine inch nailovskog Atticusa Rossa i popaste trupe
The Matrix, ali je u ranoj fazi došlo do nesuglasica koje su rezultovale povlačenjem druge polovine iz procesa. Međutim, taj potez se u praksi pokazao kao kontraproduktivan, jer se krajnji produkt pretvorio u potragu za novim soničnim identitetom kroz prilično loše sprovedenu industrijalizaciju zvuka.
Vodeći singl Evolution, u kojoj se najviše čuju ostaci uticaja Matrixovaca, je nereprezentativna numera koja (u editovanoj verziji) poseduje sve potrebne sastojke za pristojan radio-friendly singl, ali malo toga specifičnog za kalifornijsku četu.
Mračna i žestoka Hold On svojim sklopom budi sećanja na najbolje trenutke koji su nekada davno bili skupljeni pod nazivom Follow The Leader, ali izostanak karakterističnih udarnih bas deonica je evidentan i dovodi do anemičnih delova koji se na pomenutoj kolekciji nisu ni nazirali.
To je upravo primarna boljka današnjeg stanovišta preostale trojke. Nije problem u želji da se probaju nove stvari, već u metodama kojima se pribegava. Korn u alarmantnom postotku zvuče beživotno i istrošeno, poput matoraca koji su se posle 30 godina apstinencije ponovo okupili ne bi li rekreirali svoj poznati stil, ali i ostali u koraku sa modernim tendencijama. Rezultat takvih napora je dobro poznat, samo je šteta kada takav sindrom zahvati sastav koji se još uvek može smatrati mladim.
Odsustvo Silverie je primetno, iako su privremeno angažovani Brooks Wackerman (Bad Religion) i tehnički znatno potkovaniji
Terry Bozzio sa svojom šokantnom opremom, jer u takvoj konstalaciji dolaze do izražaja različiti stilovi, ali i začuđujuća nemogućnost da se dostigne prepoznatljiva brutalnost ritam sekcije. Kada se i sâm Davis uključi kao vodeći bubnjar na dve numere, stvar postaje konfuzna i neprimerena muzici Amera.
Potpuno napuštanje hip-hopa, približavanje Nine Inch Nailsu sa korišćenjem dosta elektronike ili zavidna raznovrsnost materijala su odlike koje će podeliti fanove, ali mlitavost većine rifova, predvidljivost refrena i pretežna bezidejnost proslavljene kompanije će, ironično, većinu njih ujediniti u donošenju konačnog suda.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.