„Ne dešava se svaki dan da sedite sa bendom na prvom sastanku, a da oni nose odela“, prokomentarisao je nedavno pojavu Interpola jedan od glavešina Matadora, sada već njihovog bivšeg izdavača. Oni su mu odgovorili tako što su za menadžera uzeli Davea Holmesa, čoveka koji je grupi Coldplay pomogao da postanu bogataši
Interpol je uspeo da istovremeno počini dva smrtna greha rock muzike: njihov prvenac
Turn Off The Bright Lights (2002) bio je proglašen za remek delo, dok su zagriženiji sledbenici kulta
Iana Curtisa zlovoljno gunđali kako su se neki tamo Ameri drznuli da oskrnave njihovo svetilište. Interpol se, međutim, nikada nisu šalili sa onim što rade, a njihova muzika neretko prenebregava logiku linije manjeg otpora.
Drugi album Antics je uveo u igru i zvuk utemeljen u američkoj tradiciji. U pesmi Evil na momente se čuje gitara u kojoj se prepliću najlepša The Byrds arpeđa i new wave minimalizam (Peter Buck, vrati se!). Naravno, sve to uvek zadržava mračnu, post-post-punk Interpol notu, u vidu monolitne ritam sekcije i slobodnih asocijacija pevača i gitariste Paula Banksa.
Na trećem albumu, prvom za novog izdavača, Interpol nastoje da dalje preoblikuju svoj izraz, ali tako da ne izgube identitet. U razvučenoj harmoniji uvodne pesme Pioneer To The Falls, klavijature dodatno zamračuju i onako tešku atmosferu, a Paul Banks apokaliptičnim tonom anticipira emotivni sunovrat:
Girl I Know You Try
You Fly Straight Into My Heart
But Hear Comes The Fault.
Posle teškog početka, energija ide u drugom pravcu. Pesma No I In Threesome poseduje jedinstvenu slatko-gorku atmosferu i osećanje narastajuće slobode u vezi, koje potencijalno vodi u katastrofu ljubavnog trougla.
Omot
OLTA je očigledna aluzija na ovaj motiv, pri čemu je na njemu nesvrhovitost prirode (njena nepredvidljivost) data u vidu brižljivo planirane kompozicije sačinjene od prepariranih životinja iz postavke prirodnjačkog muzeja u Los Anđelesu (celokupno vizuelno rešenje albuma je radio umetnik
Seth Smoot).
Singl The Heinrich Maneuver pleni svojom preciznošću, pauzama i direktnošću, a All Fired Up je interpolovski rock klasik – sudar otrovne gitare Daniela Kesslera i lenjih i neumoljivih ritmova bubnjara Sama Fogarina.
Na kraju dolazi filmska elegija Lighthouse koja u nedogled, u ogromnim razmacima zapljuskuje slušaoca. Kesslerova gitara je na ivici spontanosti i minimalizma, kao da je slučajno usnimljena, a potpuno ogoljeni Banksov vokal pravi zamah dostojan velikog finala:
Here I've been living on roofs made from sin.
Album OLTA je ubedljiv u krajnostima i ima kvalitet koji bi mogao da se okarakteriše kao „swinging Interpol“. Međutim, detalji na njemu nisu najbolje dovedeni u red.
U delovima pesme Mammoth, koja se nalazi na sredini albuma i koja treba da zvuči „atmosferično“, bend svira dugo, ravno i predvidljivo, a Pace Is The Trick i Wrecking Ball zvuče isuviše precizno i neuzbudljivo, kao da su izostavljene sa ranijih izdanja.
Slušalac ima utisak da je, bez nekoliko suvišnih trenutaka, ovaj album mogao da bude zaokružen. Međutim, ono što su Interpol ponudili na OLTA je i dalje mnogo više od zanimljivog – sablasno prelepo i na momente ranjivo.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.