The Horrors su svoju reputaciju izgradili na agresivnim, kratkim živim nastupima i morbidnom imidžu i ponašanju. Pesme sa prvenca Strange House sigurno neće ući u izbor za britanski “vaš šlager sezone”
Gitarista Joshua Third je studirao fiziku i poznat je po tome što je sam napravio pedale koje koristi. Spyder Webb je kolekcionar opskurnih vinila, a uža specijalnost mu je garažni rok 60-ih.
Imidž benda je pažljivo osmišljen – neuredni make up, podignute kragne i raštrkane kose...
The Horrors imaju armiju vernika koja pravi gužvu ispred klubova i koja svojim imidžom skandalizuje širi auditorijum. Bend je svoju reputaciju izgradio upravo na živim nastupima koji traju nešto više od 45 minuta.
Nakon pojavljivanja EP izdanja The Horrors za kuću Stolen Transition prošlog oktobra, njihova lica su osvanula na naslovnoj strani NME-a. Video klip za singl Sheena Is A Parasite režirao je niko drugi do Chris Cunningham, autor blizak etiketi WARP, naročito ozloglašen po spotovima Come To Daddy Aphex Twina i All Is Full of Love Bjork…
Najveći dosadašnji tržišni domet je 37. mesto na listi singlova (februar ove godine, singl Gloves koji je najavio ovaj album), ukoliko to nekome bilo šta znači.
The Horrors odlično shvataju tradiciju na koju se naslanjaju. Garažni punk sa karakterističnom psiho klavijaturom, paranoidni vokal sa čestom upotrebom horskog pevanja, zatim bizarni tekstovi..., verovatno će uticati na to da pesme sa ovog albuma ne uđu u izbor za britanski “vaš šlager sezone”.
Strange House traži i hvata neodmerenost i sirovost karakterističnu za garažne bendove sa kraja 60-ih, ali i za sledeću generaciju iz druge polovine 70-ih. Na njemu pleni privrženost, čak pasioniranost sa kojom The Horrors izvode kao svoje nešto što je već toliko puta urađeno. Ova drskost je urodila plodom tako da album zvuči kao neka zagubljena važna ploča u tradiciji The Sonics/The Cramps.
Pesma Count in Five ima surf ugođaj i mogla bi da dovede atmosferu u nekom klubu do usijanja. Ta energija nijednog momenta ne pada. She is the new thing donosi najubedljiviju vokalnu izvedbu, lenju naraciju o ljubavnoj vezi zasnovanoj na opijatima (“Feel my stomach sink. Whatever she brings, I cast myself in”).
Sheena Is a Parasite je prava dvominutna punk tutnjava. Instrumental Gil Sleeping sirovom škripom pravi jezivu uvertiru za višeminutno zavijajuće finale – A train Roars.
Pažljivo osmišljeni imidž sa jedne strane i potpuno odsustvo kalkulacije što se tiče muzike i načina na koji se ista izvodi karakteristika je The Horrors ideologije. Pesme na Strange House zvuče sirovo i bizarno.
The Horrors ne mudruju i nikada ne zastajkuju da bi promišljali kako dalje. To se najviše oseća na refrenima koji ponekad deluju kao početne ideje, katkad i suviše naivne. Međutim, odlična energija nosi bend od početka do kraja. Strange House je dobar punk album koji je mogao da bude snimljen 1977, ali isto tako i tamo neke 2007.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.