KOMBINOVANA RECENZIJA
Blame i Alone
Već nekoliko godina oko sajta Cold Trinity egzistira rasuto seme srpske industrial / gothic / dark / synth pop scene. Iako su u SFRJ postojale grupe poput Laibacha, Videosexa, Borghesie i Beograda, koje su čvrsto reprezentovale tu liniju, i dok su Zana, Denis & Denis, Laki Pingvini, između ostalih, meandrirali po obodima ovih usmerenja, danas se naša mračna elektronika nalazi u dubokom undergroundu, praktično bez ikakve mejnstrim izdavačke aktivnosti
ALONE: Aeon Wave
Nikola Vitković već duže od deceniju istražuje samoću umetnika sa ambicijom koja se izdiže visoko iznad želje da se bude uspešan, zabavan ili čak cenjen.
Alone je disciplinovan, usredsređen na viziju, čak otvoreno sterilan muzički projekat koji telesne kretnje (body)elektronske muzike minimalizuje sve dok se ne svedu samo na zamišljene gestove, a zatim ih kombinuje sa slikama fantastičnih budućnosti i mitskih prošlosti.
Kao tipičan izdanak generacije sedamdesetih, vremena u kom se reč geek još nije mogla koristiti i u pozitivnom smislu, Vitković, možda čak bez svesne namere, svoju muziku obogaćuje estetikom tipičnom za neko prošlo vreme.
Slušanje njegovog petog albuma Aeon Wave kod svakog će poštenog pripadnika ove generacije izazvati flešbekove na Neuromancer, Blade Runner, Akiru, vremena pre Matriksa i cool verzije Galaktike, vremena u kom je naučna fantastika eskapistički impuls kanalisala na mnogo manje ciničan način, dajući mu filosofsku oštricu, pomalo naivnu, ali svejedno danas nezamislivu. Uostalom, programski cilj projekta Alone je „bekstvo iz ovog sveta“.
Aeon Wave je izuzetno kompetentno napravljena ploča koja još jednom potvrđuje ispravnost ideje darovanja tehnologije masama. Danas posvećeni kućni producenti mogu da izlaze na crtu korporacijskim plaćenicima bez stida i vađenja na niske budžete. Aeon Wave zamišlja elektronsku muziku „kao da se industrial nikada nije dogodio“ i zvuk ranih 80-ih revitalizuje kroz zavidno zanatsko umeće.
Uprkos svom plesnom DNK, ovo nije ploča za klub, već za pažljiva noćna slušanja i onirična putovanja u kojima se paganizam (u vreme kada ta reč još ništa nije značila) i futurizam (u vreme kada budućnost više nije moguće zamisliti) spajaju u melanholičnim vapajima usamljenosti „poslednje žive ćelije na planeti“.
Veoma zadovoljavajuće, kompozicije se razvijaju iz jednostavnih zametaka, primitivističkih gužvi zvuka, i nikad ne gube dodir s ovom svojom suštinom, uprkos bogatstvu aranžmana i neograničenim mogućnostima kućnog studija.
Alone još treba da prevaziđe neke tehničke slabosti – korektno ali nedovoljno ekspresivno pevanje u ovom veku, kada cinično promišljamo sve od gotike i romantizma do pravoslavlja i neoromantizma – kao i da se suoči s neizbežnim propitivanjem strategije svesnog retrofuturističkog pristupa i poetike kiča.
Međutim, Aeon Wave je ploča koja ima dovoljno zrelosti i šarma da skrene pažnju čak i nezainteresovanog slušaoca ka jednoj od margina domaćeg muzičkog undergrounda na kojoj se mnogo toga vitalnog i dalje dešava. U svojoj suštini, ovo je jedno neopozivo lično umetničko delo gde je smelost ključna reč. Nije za svakoga, ali ima vernika koji će u ovom albumu pronaći čitav jedan svet za sebe.
Uroš Smiljanić
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.