“Stambol, Pešta, Bečlija“
Plavi Orkestar
Sa površinom od 676.615 km2, Austrougarska je 1914. godine po veličini bila na drugom mestu u Evropi, odmah iza Rusije. Stanovnici današnje Republike Austrije (83.871,1 km2), ali i okolnih država, okruženi su brojnim spomenicima kulture podignutim u vreme ove, za neke nasilne, za druge nikad prežaljene imperije.
Manifestacija, prvobitno organizovana u slavu Bečkog kongresa na prelazu iz hiljaduosamstočetrnaeste u petnaestu, i dan-danas se održava – čuveni Bečki operski bal.
Tamo se uglavnom skupljaju, okupljaju i šire poznate ličnosti iz sveta politike, masonerije, kulture i ekonomije, ali nekad dolaze i ljudi željni slave i plesa, cure zrele za udaju, a i one koje to više nisu.
Johann Hölzel, širom sveta poznatiji kao
Falco (samoprozvan po DDR skijašu letaču Falku Weisspflogu), prvi put je zaigrao glamurozni valcer među debitantkinjama i debitantima u doba kad je njegova zvezda počela da bledi.
Potonuo u svet droga i alkohola, razočaran u porodicu i najbližeg saradnika Roberta Pongera, sredinom 80-ih beži na Tajland, gde brzo puni baterije, i odakle se vraća svežiji nego ikad.
Iako je prve značajnije uspehe bukirao još '82. s megahitom Der Kommisar (singl širom sveta prodat u sedam miliona primeraka), pesmom koja je bila sastavni deo njujorškog seta Afrika Bambate, najveći prodor doživljava tek posle prve prebrođene krize i susreta s holandskim producentskim parom Bolland and Bolland.
U isto vreme kad počinje saradnju s novim producentima, upoznaje i Isabellu Vitkovic, koja mu podmeće ćerku Katharinu Biancu. On se nikad ne odriče očinstva, ali činjenica da nije njen biološki otac, i da je to saznao tek posle sumnje duge više od decenije, duboko ga pogađa i verovatno ostavlja veliki trag na njegovo stvaralaštvo, ali i tragičan kraj. Prema nezvaničnim podacima, mala i nedužna Katharina Bianca danas sličnu (podmetnutu) sudbinu deli sa deset odsto mladih Nemaca i Austrijanki. Situacija sigurno nije puno drugačija ni u drugim delovima sveta.
Producentski duo iz Den Haaga poznat je i po pesmi s vojničkih ispraćaja: In the Army Now, Status Quo, ali i zajedničkom radu s vokalnim monolitom Rogerom Chapmanom. Najveći uspeh u karijeri braće Bolland and Bolland i dalje ostaje kongenijalni austro-rep i jedna od prvih evropskih hip-hop produkcija, pesma Amadeus. O ovoj poslednjoj konstataciji i dan-danas se glože po nemačkim i austrijskim debatnim klubovima. Izgleda da niko nije tako konsekventan i restriktivan u obeležavanju svog terena kao reperi, ali neka ostane tako, oni najteže i rade.
Ta pesma predstavlja instant-biografiju čuvenog salcburškog kompozitora, umrlog u bedi i dugovima, ali i ironično podsećanje na Falcove prve muzičke korake. U početnim stihovima: Er war ein Punker und er lebte in der grossen Stadt (Bio je panker i živeo je u velikom gradu), kao da se i sam priseća svog berlinskog egzila, neposredno posle napuštanja gimnazije i muzičke akademije, u drugoj polovini 70-ih.
To su bili dani kad je, kao mladić (kom su još u četvrtoj godini života utvrdili da poseduje apsolutni sluh) pokušao da na mestu događaja apsorbuje bar malo duha i atmosfere koje su njegovi idoli David Bowie (Low, Heroes, Lodger) i Lou Reed (Transformer, Berlin) ovekovečili na čuvenim albumima novotalasnog praskozorja.
Iako ne tako očigledno kao kod njegovih idola iz berlinske faze, kod Falca su ovisnost, nihilizam, mržnja prema ženama i osvetoljubivost glavni motivi i teme u dobrom delu stvaralačkog opusa („Vicious / You want me to hit you with a stick / When I watch you come / Baby, I just wanna run far away...” – Lou Reed).
Pored tih tema, Falco se, recimo, u pesmi Wiener Blut – Die Medizin (Bečka krv) s podsmehom i u lokalnom poli(t)kolor dijalektu obraća dekadentnoj bečkoj šminci i eliti, kojoj, bez obzira na sve prozivke, nikad istinski nije pripadao.
Svojim idolima počast odaje i u pesmi Hoch wie nie (Visoko kao nikad): „Listen Andy Warhol, David, Lou, O Klaus, O Klaus, O Nomi, O“. Obilato se služi i melodijama i velom tajne obavijenim produkcijskim rešenjima Bowijevih pesama Heroes i Young Americans u svojim Helden von heute i Junge Römer. I pored neverice i više znakova pitanja koji se javljaju u oblačiću iznad glave, izvestan šarm ove bezobzirne krađe tuđih ideja ostaje evidentan.
Ostatak Falcove karijere, sve do tragične pogibije pre devet godina u poreskoj oazi Dominikanske Republike, obeležavaju povremeni hitovi i nešto češći kreativni padovi. Pod pseudonimom T'MA vraća se svojoj staroj ljubavi i temi u hitu Mutter, der Man mit dem Koks ist da (Mama, stigao je kurir). Pesmu voli publika širom evrovizijskom nepogodom pogođenog područja. Mešavina engleskog i austro-nemačkog ponovo osvaja hit parade. Video-klipovi, po kojima se Falco inače ubraja u najužu listu prvoboraca, vrte se u heavy rotaciji.
Pored istoimenog mjuzikla koji širom Evrope obara sve rekorde, od svih podsećanja na delo, uz Arnolda Schwarzeneggera, najpoznatijeg Austrijanca u Americi, posebno se ističe pesma Mope, u kojoj The Bloodhound Gang na sebi svojstven i vrlo prljav način, odaju dužnu poštu hitovima cvetne i večne – slava joj i večna hvala – mladosti, pesmama Relax – Frankie Goes To Hollywood i Falcovom Amadeusu:
What? Falco?
…
Rock me Amadeus
Dick around like Frankie Goes to Hollywood
Relax dont do it when you wanna go to it
Relax dont do it when you wanna cum
Ova kolekcija hitova sigurno je podjednako zanimljiva za publiku koja nije sklona velikim iznenađenjima i koja je vrlo precizna u svojim zahtevima, kao i ljudima koji u fenomenu pop-kulture traže objašnjenja i kodove, kako za sve nerešene globalne probleme, tako i za najdublje segmente ljudske svakodnevice.
Danas, kad se na Bečkom operskom balu kao specijalan gost i uz zavidan honorar pojavljuje sveprisutna i poružna pačetina u liku Paris Hilton, Falcove poetske vizije jače su nego ikad. I pored vremenske distance, čini se da niko dosad nije bolje opevao i odrepovao nastanke i nestanke velikih, dobrih i zlikovačkih imperija, sudbine bogatih, neshvaćenih i glamuroznih, kao čovek koji je u svoje četrdeset dve godine proživeo i jedno i drugo, a u više navrata i treće. Navrat, nanos, i na svoju ruku.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.