Čovek Država Handycam

Kontrabanda, bend iz Pančeva, nije nepoznato ime pomnim pratiocima domaće muzičke scene. Prošla je već decenija od pojavljivanja njihovih spotova kojima su uspeli da se urežu u čula konzumenata TV programa - i to prvenstveno vida, zahvaljujući intrigantnom imidžu; dok su pesme zbog kojih su spotovi i snimljeni isparile iz pamćenja u svim ovim godinama raspleta.

Novi album grupe se nedavno pojavio na etiketi PGP RTS. U pitanju je muzika za film ČovekDržavaHandycam Slobodana Simojlovića i Branislava Radovanovića, gitariste benda. Naslonjena na gitarski izraz, Kontrabanda isporučuje ambiciozno osmišljeno ostvarenje. Granice rok muzike ispituju se i proširuju u dodiru ovog bazičnog žanra sa čitavom plejadom drugih pravaca - od elektronike preko ozbiljne muzike i etna do tanga. Zavidno sviračko umeće i besprekorna produkcija koju uglavnom potpisuje Goran Nikić (osim jedne pesme koju je producirao Goran Tomanović i bonus remixa naslovne numere za koji je zaslužan Slobodan Jovanović), sve gore navedeno sprovodi u delo bez većih zamerki.

Ali upravo tu leži i suštinska slabost albuma - umesto da dodaci za kojima Kontrabanda poseže u cilju oplemenjivanja svog stvaralaštva donesu kvalitet koji bi u prvi plan izbacio autentičnost ili bar organsku crtu muzike grupe, oni ga obesmišljavaju. Ovom bendu nedostaju prepoznatljive pesme, jer je primetna želja da se bend pozicionira u boljoj polovini (?) srpskog mejnstrima. Čini se da ni ta zamisao nije dosledno sprovedena: kao da ni momcima iz benda nije jasan put kojim žele da krenu. Potencijal koji imaju je evidentan ali ceo postupak koji preduzimaju na ovoj ploči kao da se vodi principom ''da vuci budu siti i ovce na broju'', čime se stiče utisak da je ovom prilikom Kontrabanda progutala više nego što je bila u stanju da svari.