Zahvaljujući Arctic Monkeysima, Šefild je početkom prošle godine vraćen na muzičku mapu Velike Britanije, ali je tek nedavno opet postao najseksi grad u čitavoj Engleskoj. Zašto?
You know I’m not so young,
I’m spending hour getting ready every day
And still, I end up looking more or less the same
But I can show you a thing or two...
Za sve one koji su nekim slučajem potpuno prespavali devedesete: i Pulp su iz Šefilda. Zato na ovom mestu treba reći da je
Someone To Drive You Home producirao Steve Mackey, poznat po višegodišnjoj saradnji i sa sastavom Pulp. Ali tu se ne završava sva sličnost: Kate Jackson, pevačica sastava
The Long Blonds, itekako ima i pojavnost i harizmu jednog Jarvisa Cockera, ali talenat da nam uverljivo otpeva „male priče iz života“ pune gorčine i strasti. A
amazon.com posle klike na
Someone To Drive You Home preporučuje kupovinu i solo album Jarvisa Cockera kao
prefect match.
Kada je vizuelni utisak Long Blondes u pitanju, dovoljno je reći da je Kate već proglašena za
style ikonu, i da se bez problema umuvala među prvih 10
NME cool liste 2006. Ako joj ne uspe sa muzikom, uvek može da pređe u modnu industriju.
Mada, kako stvari stoje, The Long Blondes su osuđeni na uspeh. Tome u prilog ide nagrada NME Radar za najbolje debitante (koju su u godinama pre njih dobijali Kaiser Chiefs i Franz Ferdinand), ali izdavač kao što je Rough Trade (jeste, za njih izdaju i The Strokes, i Libertines).
Muzički se kod Long Blondes, kao uostalom i kod većine novijih britanskih gitarskih bendova, najviše oseća uticaj punka, ali onog uz koji se lako može igrati i poskakivati, a mnogi ih iz vrlo očiglednih razloga (ne samo zbog imena) porede sa Blondie. Oni tvrde da nisu preslušavali stare albume u potrazi za uticajima, već da su se samo latili instrumenata i počeli da sviraju, iako je u to zaista teško poverovati. The Long Blondes zvuče kao bend koji jako dobro poznaje pop istoriju, i ne libi se da je vrlo često u svojoj muzici i naročito tesktovoma citira.
Već na uvodnoj pesmi, Lust In The Movies, kreću brže i žešće nego što ste mogli da očekujete, i do kraja ploče gotovo da ne spuštaju loptu. Nepažljivom i unapred skeptičnom slušaocu, lako se može učiniti da The Long Blondes nemaju da ponude ama baš ništa novo. Ali ako zanemarimo svima dobro poznatu čvrste gitare sa pevljivim refrenima formu (ne da toj formi bilo šta fali), naći ćemo načina da uživamo onome što je kod Long Blondes stvarno autentično: ženska strana priče koju itekako dobro znamo.
Citirani stihovi na početku teksta potiču iz aktuelnog hit singla Once And Never Again, i savršeno objašnjavaju kako se svaka devojka starija od 25 oseća u društvu devojke od 19. A stvar ili dve koju može da joj pokaže obično se svodi na to da ona ima samo 19 i da joj nije potreban dečko.
U Giddy Statospheres Kate savetuje momka da što pre pobegne od svoje predosadne devojke koja ga nikada neće odvesti više od svog tavana. Naslov pesme You Could Have Both uz stihove „I don't kid myself about happy endings / I'm too old for that now“, jasno govore o devojci koja se odavno umorila od romantičnih iluzija, iako je spremna da svega par pesama kasnije očajnički uzvikne da je još uvek mlada i u dvadesetim.
Eksplozivan i slikovit, ovaj album može da vam se ne dopadne samo kada Kate i drugari pokušavaju da naprave nešto sporiju pesmu. Na svu sreću, na Someone To Drive You Home postoji samo jedna takva.
Long Blondes po sopstvenom priznanju žele da se proslave i nemaju ništa protiv da se nađu na vrhovima top lista. Uz sve to, tvrde i znaju da pesma ne mora da bude glupa da bi se našla na prvom mestu bilo koje ostrvske top liste.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.