THE ARK
State of the ark
Novi talas glam rock zvuka bljesnuo je u Britaniji i šire, i bilo je vreme da bendovi koji već duže vreme imaju taj zvuk izbiju na površinu. Sa albuma The State of Ark švedskog benda The Arrk izostali su samo razbijački hit i falseto...
Nina Persson je bila u pravu – Švedska je prava riznica pop muzike i svih njenih žanrova i podžanrova. Protekle decenije videli smo i slušali švedski pop, švedski metal (pogotovu), punk... Pri tom, najblaže rečeno, kvaliteta nije manjkalo tako da su Šveđani postali prepoznatljivi po dobrim bendovima. Na globalnom nivou pop muzika je postala deo njihovog kulturnog identiteta.
The Ark (Ola Salo – vocals, Jepson – guitar, Sylvester Schlegel – drums, Leari – bass, Martin Axén – guitar) dolaze iz švedske industrijske provincije Rottne. Bend postoji još od 1991, ali se postava ustalila tek krajem 90-ih. Albumom
State of Ark skreću pažnju na sebe i ostvaruju uspeh na anglo-saksonskom tržištu. Za takav uspeh nije potrebno dugo tražiti objašnjenje. Još jednom da ponovim - u Britaniji (i Americi) muzika iz Švedske je dovoljna garancija kvaliteta.
Ovde se manje radi o tome da je nekome u muzičkoj industriji u Švedskoj palo na pamet da iznebuha pravi novi brand (Švedska - zemlja dobre pop muzike), a više o situaciji u kojoj, recimo, švedski pop bendovi reklamiraju švedske melodic metal bendove i obrnuto (to se ovde retko viđa).
Da bi se ukratko objasnio milje i estetika grupe The Ark neophodno je pomenuti njihovu saradnju sa bendom The Darkness. Dakle, novi talas glam rock zvuka bljesnuo je u Britaniji (tako da je i premijer Toni Bler ushićeno izjavio kako su mu The Darkness vratili veru u rock and roll) i šire, i bilo je vreme da bendovi koji već duže vreme imaju taj zvuk izbiju na površinu.
The State of Ark predstavlja verovatno drugu važnu ploču tog novog talasa glam rocka (ili glam hard rock za XXI vek). Hard rock rifovi, horsko pevanje i popični refreni i brakeovi - sve je to na mestu i propušteno kroz savremenu produkciju.
Album, međutim, nije ujednačen. Pesme Rock city wankers i Clamour for glamour najavljuju dobru zabavu, ali na žalost ostaju i jedine vredne pažnje. Sa odmicanjem albuma opada i kvalitet. Hey kwanongoma! ponovo, kao i u slučaju nekih pesama pomenutih The Darkness, izaziva samo smeh usled naivnosti i iritantnosti ljigavog refrena. Šta tek reći za užasno usnimljenu gitaru (propuštenu kroz brdo synthova) u istoj pesmi. Trust is shareware je dostojan završetak albuma čije glavne karakteristike su sladunjavost i rifovi uvek zauzdani fensi produkcijom.
Sve u svemu, solidan glam rock album koji neće ostati na duže staze. Razbijački hit je izostao kao i falseto. Na ovom izdanju The Ark nisu uspeli da dosegnu melodramatične visine karakteristične za glam rock zvuk. Što se tiče imidža tu ništa nije prepušteno slučaju i na to ne treba trošiti reči.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.