Višemesečna okupiranost ovim albumom je tek nedavno porodila jednu neočekivanu priču kao ključ za razumevanje - film Franka Capre It’s A Wonderful Life. Jedan od mojih omiljenih. Kao i ovaj album, uostalom.
Posle značajnog uspeha koji su postigli prethodnim albumom
No Cities Left, status jednog od kultnih kanadskih bendova,
The Dears je na trenutak pratio dodatni pritisak - što izdavača, što pre svega sopstvenih očekivanja. Dovoljno oprezna da ne bude zavedena sezonskom marketinškom prolaznošću, dve godine posle originalnog izlaska
No Cities Left, montrealska šestorka se vratila najkompleksnijim i najuzbudljivijim albumom u karijeri – fantastičnim
Gang Of Losers, koji je podjednako zatekao stare fanatike i novostečene poštovaoce.
Njihova prepoznatljiva stilska crta - melodramska orkestriranost i izvesna veza sa brit-popom 90-ih, ovde je ustupila mesto istinskoj dramatičnosti gitarskog rifa, neretko asocirajući na vrhunce sofisticiranog bowiejevskog glam-rocka 70-ih.
Promena, suptilno izvedena na formalnom planu, imala je utemeljenje u životu samom. Profesionalna afirmacija i porodična ispunjenost dali su frontmenu Murrayu Lightburnu zrelost i sigurnost. Ali ne dajte se zavarati da su zato dubine kopanja po duši pliće ili zabrinutost za svet manja.
Samouveren u svojoj zapitanosti, koja je njegov osebujni beleg, Lightburn daje i odgovore, spreman i voljan da pomogne pre svega sebi. Istine koje deli sa nama na tom putu samospoznaje istovremeno su uznemirujuće, mračne i podsticajne, čak i kada su opšte mesto opšte psihologije. Podsećaju nas koliko je iskrenost prva i najvažnija alatka za popravku sebe. Sva ta zaokupiranost sobom, tako primerena čoveku 21. veka, stavlja ovaj album, bez ironije, na prvo mesto „self-help“ izdanja u ovoj godini. Ali to nije njegov najveći kvalitet.
Društvena angažovanost, pojam tako potrošen neprestanim dnevno-političkim reakcijama muzičara na stvarnost, predstavlja značajnu dimenziju albuma čiji naziv i referiše na jednu „kontroverznu“ društvenu kategoriju. Saosećanje, gotovo zaboravljeno u ljudskim odnosima, odjekuje kroz njegovu brigu za svet, baš kao nekoć kod Marvina Gayea ili Stevieja Wondera. Strah koji izjeda ljudski rod dobio je svoju optimističnu odu u pomahnitaloj Fear Made The World Go Round. Samoprekor, i obećanje koje pesnik daje sebi u genijalnoj Baladi o ljudskoj dobroti novi je manifest humanosti.
Potreba za ljudima i nepristajanje na njihova sranja, bivaju tako polazna i završna tačka ovog uzbudljivog putovanja.
Izvan skoro svega ovoga, stoje on & ona, sa srcem koje kuca kao jedno, kaže naslovna pesma. Neustrašivi i brižni, posvećeni obema svojim porodicama (sa metaforičnom i pravom decom). Traže pravu meru slobode. U završnoj ledzeppelinskoj Find Our Way To Freedom večna dilema „umetnost ili život“ biva spektakularno razrešena, poništavanjem same dileme.
Gang Of Losers je surov i bespoštedan. Upire prstom na naše slabosti, osuđuje, opominje, zahteva. Slika razgolićeni svet koji je do guše u govnima – sebičan i lišen svake odgovornosti. „Gubitnici“ u takvom svetu su oni pravi srećnici. Srećni praznici i obavezno pogledajte (ponovo) It’s a Wonderful Life!
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.