Hank Williams III i Jello Biafra kažu da su Th’ Legendary Shack Shakers prokleto najbolji bend u Americi. “Fuckin' great band. Psycho-Country-Blues-Rockabilly rebels rockin' for the three B's: Beer, Bitches and Bigass guitars"
Ma koliko naivno, citat iz podnaslova prokleto lepo i tačno opisuje korenje iz kog raste
drvo života Legendary Shack Shakersa. Pevač J.D. Wilkes i prateća
Wild Bunch (Mark Robertson – bas, David Lee - gitara) daju sve od sebe da taj mit održe živim kroz ubitačni koktel praštavih gitara, mahnitog pevanja i neverovatnog naboja pesama duboko ukopanih u muzičku tradiciju američkog juga. Tako je makar bilo na prethodna tri albuma. Na novom su odlučili da zakorače i malo dalje od Mason-Dickson linije, koristeći isti princip - "uzmi sve što ti se svidi i uklopi u svoje pesme".
Vezivni materijal, kao i uvek u slučaju ovog punk-polka-blues benda iz Nešvila, je jednostavna i neobuzdana energija i slepo pridržavanje glavnog postulata
poštene rock svirke – "tokom koncerta bend mora biti u znoju". Rezultat je jedan od uzbudljivijih američkih rock albuma godine (
subjektivan izbor, objektivan kvalitet), kolekcija u kojoj se sreću Elvis The King, Jerry Lee Lewis, Johnny Cash, Hank Williams, The Cramps, Jim Dickison, Tom Waits, John Lee Hooker, Muddy Waters, T. Tone Burnet i mnogi drugi
tužni anđeli i pali heroji.
Njihove uticaje Shakersi su prelili elementima istočnoevropskih valcera, ciganskih violina, posmrtnih marševa..., šireći vidike dalje od motorne rockabilly- psychobilly-blues-country-punk-gospel... osnove svog zvuka. Fascinantna je veština kojom su, uz malu pomoć prijatelja Reverend Horton Heat i Jella Biafre, LSS obavili to vatreno krštenje.
Tako, na primer, pulsirajući rockabilly ritam u pesmi Gipsy Valentine savršeno nadopunjuje klavirski sving koji se pretvara u ciklonski dvoboj violina, klavira, gitara i frenetičnog Wilkesovog pevanja, u krajnjem zbiru zvučeći kao tonski zapis neke pijane ciganske svadbe na koju su zalutali likovi iz filma O, brate gde si, negde u šumama Apalačija.
„Ja sam totalno opsednut muzikom, upijam je, gutam je i tako prerađenu pljujem van", opisuje Wilkes svoj pristup muzici i upravo tako zvuči Pandelirium. Fragmenti rock istorije istrgnuti iz svog uobičajenog konteksta u divljoj svirci ovih redneck-punkera iz Nešvila dobijaju sasvim novu dimenziju. Oni postaju transcendentalni ulaz do magičnog sveta u kojem se susreću prošlost, sadašnjost i budućnost, raj i pakao, vrline i poroci, kauboji i zombiji...
Nema logike i pravila, nema ničeg osim opasnog rock ‘n’ rolla koji, zaobilazeći čak i naše uši, udara direktno u stomak.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.