„Pretpostavljam da sam retardiran ili tako nešto, zato što imam tu uvrnutu ideju u glavi da zapravo pevam. Ja pokušavam da pevam te melodije i neki će reći ‘ali ti nemaš nikakve melodije’. Međutim u mojoj glavi, to je užasno melodično“ - Kurt Wagner
Nekoliko izazova stajalo je pred
Kurtom Wagnerom dok je razmišljao i pravio deveto (ili kako već računate poslednji dva-kao-jedan
Aw C’mon/No You C’mon) čedo
Lambchopa. Oni važniji tiču se života, i to onog svakodnevnog, prozaičnog.
Zato Damaged zvuči tako privatno... privatno kao, na primer, jedan rutinski odlazak kod zubara Kurta Wagnera. Jer, kakve posledice može imati saznanje na zubarskoj stolici da imate cistu koja može ugroziti vaš život? Što se tiče Kurta, to saznanje je ozbiljno uzdrmalo svaki smisao. Nemirni duhovi uselili su se u njegovu dušu. Iz takve perspektive novi album Lambchopa sigurno nije mogao da bude osunčan. Junaci pesama su morali da prođu kroz pravi koloplet unutrašnjih nedoslednosti koje ruše sve oko sebe.
A junaka i sudbina na ovom albumu ima. Samo u uvodnoj,
Paperback bible, stalo ih je nebrojeno. Između glasova, reči, rečenica koje Wagner preuzima i izmešta iz
Swap Shop, popularne radio emisije Istočnog Tenesija u kojoj ljudi trguju i razmenjuju sve (od igle do lokomotive), izrasta ceo jedan svet “malih“ i (ne)običnih potreba i želja. Taj katalog prerasta u izuzetan spomenik koji Wagner podiže svakodnevici, banalnosti i modernosti, uobličen soničnim odbljescima nešvilskog elektro dua
Hands off Cuba.
Neretko muzika sa Damaged izaziva prave emotivne udare. Instrumentalni refren pesme Beers before barbican nastavlja da odzvanja beskrajno, Crackers početak ubija svojom jednostavnošću... za još jednu katarzu su ponovo zaduženi Hands off Cuba. Višeglasje pesme Fear može daleko da vas odvede.
Na kraju veliko finale – freak out komad sa, naravno Kurtom Wagnerom u glavnoj ulozi; The Decline of Country and Western Civilization je kakofonična, puna lomova, preplitanje agresije i nežnosti i suludih jezičkih i smisaonih obrta („...It’s said that those who wait will be rewarded / But I think those who are waiting will soon be deported“). Damaged se, dakle, završava još jednim briljantnim katalogom, jednako bizarnim. U tu pesmi uspeli su da stanu Nathan Bedford Forrest, čuveni general konfederalne vojske, i Jim Neighbors...
Lambchop i dalje govore/pevaju o ljudima i njihovim vezama, nesporazumima, razočarenjima, emotivnim nezrelostima... Vizura pripovedanja sada je više usmerena ka unutrašanjem svetu. Atmosfera na albumu je slojevita i sugestivna. Damaged je srodan izdanju Is a Woman (2002), s tim što na njemu nema dominacije određenog zvuka ili instrumenta (kao što je to bio klavir na Is a Woman, gudači i hor na Nixonu...). Na njemu se u svakom trenutku oseća napregnutost kolektiva. Damaged je brižljivo emotivno tkanje čitave nešvilskog Lambchop udruženja.
Još malo o izazovima. Već duže vreme Kurt Wagner je očigledno opsednut pozicijom autora. Na prethodnom „dvostrukom“ albumu Aw C’mon/ No You C’mon (2004) hodao je po tankoj liniji između inspiracije i work ethic principa komponujući dnevno po jednu pesmu. Iako je rezultat bio više nego dobar (dobilo se na dinamici i energiji), odgovor na pitanje nije bio (i, naravno, ne može nikada biti) konačan. Wagner je nastavio da traži. Sada, za Damaged, upotrebio je sličan princip (naporan rad), ali u obrnutom smeru - na svakoj pojedinačnoj pesmi se dugo i pažljivo radilo.
Prodor u mikrokosmos pesme ima za posledicu deset pažljivo iskomponovanih i aranžiranih pesama koje svedoče o nemirnom, uznemirujućem, često i zastrašujućem karakteru lepote življenja. Umetnost i život se na albumu Damaged snažno prepliću. Život je određen i oblikovan sitnicama, hirovitim spletom okolnosti. Isto tako, Damaged je ploča koja ostvaruje celinu u blesku municiozno urađenih detalja koji, različiti pri svakom slušanju, odzvanjaju daleko u glavi slušaoca i prave prelepe akvarele.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.