Izgleda da su puleni Busta Rhymesa Pussycat Dolls prošle mnogo bolje od svog mentora, ili je mentor zaboravio kako naći zlatnu sredinu uzmeđu tržišta i dobre muzike. Sa čisto prosečnom ocenom ovaj album će proći zajedno sa letom, ali Busta Rhymes definitivno ostaje jedan od prepoznatljivih simbola njujorške hip hop scene
Trevor Tahiem Smith (aka
Busta Rhymes) je zasigurno jedan od retkih afroameričkih repera koji može sa punim pravom da priča o životu u getu. Najviše zbog činjenice da je veći deo života, pre nego što je postao poznat proveo (uslovno rečeno) pored kanti za otpatke. Bez obzira na tu činjenicu, Trevor je svoju karijeru gradio kao takozvani ''šaljivi MC'', i što se tehnike MC-inga tiče ona je - superiorna i unikatna. I pored svega,
Big Bang za razliku od prethodnika ne nosi tu vrstu specifičnosti koja je Busta Rhymesa razlikovala od ostalih tipičnih repera iz
Velike Jabuke.
Putovanje kroz „veliki prasak“ možemo započeti od pesama Get You Some sa Q Tipom i Marshom iz ekipe Floetry i Touch It sa Swiss Beatzom. Obe pesme nam donose Beef - jedan od osnovnih elemenata američke hip hop scene, manje u ostatku sveta. Najbliži domaći izraz bi bio prepucavanje (da ne upotrebim neku ružniju reč). U prvoj pesmi su meta G Unit, ekipa u kojoj su vodeći izvođači 50 Cent i (povremeno) The Game. Matrica kod koje se iz aviona vidi da je aluzija na pesmu Out Of Control 50 Centa i ekipe Mobb Deep (uz nabrajanje: money, clothes, sexy), trebalo bi da ukaže na besmislenost tekstova ove veoma popularne hip hop ekipe. Singl Touch It je sa druge strane prozivka južnjačke ekipe čiji je ''predsednik sindikata'' Lil' John. Matrica bez basa i melodije koja liči na pesmu Daft Punka Technologic, trebalo bi da pokaže da južnjačka varijanta hip hopa nije ništa drugo do suva klupska muzika. U ovim pesmama se jasno čuje da ima mnogo drugih tema za obrađivanje u muzici od kompleksaških izleta.
Jedan od bisera na albumu je numera New York Shit u kojoj ponovo gostuje Swiss Beatz. Omaž svim hip hop umetnicima koji više nisu na ovom svetu, i po ko zna koji put opis Njujorka u pesmama. Rep u jednoj od svojih najboljih formi – predstavljanje, ili već odomaćen izraz represent. Slična atmosfera se postiže u numerama Cocaina i Goldmine, u kojima je izražena superiornost Busta Rhymesa u odnosu na sve ostale crne izvođače. Još jedan klasičan momenat hip hopa. Sve je bliži zaključak da je Big Bang jedan prosečan album, zar ne? U prilog tome govori i to da je, ipak, dotaknuta uvek aktuelna tema geta - Been Through The Storm o ružnoj, i In The Ghetto o njegovoj lepšoj strani. Iako je baš to tema u prvoj numeri (gostuje Stevie Wonder), lepo je bilo podsetiti se kako se sa stilom i autentično može opisivati jedna ovako veoma zastupljena (možda i izlizana) tema. Međutim, kada se uzme u obzir Busta Rhymesov raniji rad, nekako se nameće razmišljanje da, ili su zahtevni slušaoci navikli na novine kada je ovaj umetnik u pitanju, ili je njemu ponestalo ideja.
Karakter (a kako se čini i prodaju) ovog albuma su umnogome odredili i gosti. Tako aktuelni singl I Love My Bitch sa Kelis i Will I Amom zvuči kao Black Eyed Peas. Ova numera je kao singl donela pare Busta Rhymesu, ali verujem da bi fanovima više odgovaralo da je album malo više povukao na numeru Goldmine u kojoj gostuje Raekwon iz Wu Tang Clana. Ona donosi sirovu energiju svojstvenu samo jednoj od najpoznatijih i najbrojnijih hip hop ekipa u Njujorku ikada. Dok će mnogi prosečni slušaoci pamtiti ovaj album po singlovima, ljubitelji i poštovaoci rada Busta Rhymesa definitvno će obeležiti ovu pesmu kao jednu od omiljenih.
Veoma brzo se primeti, da se na žalost ne može naći ni jedna pesma koja će trajati duže od ove sezone, i zbog koje bi mogli da kažemo da će se ovaj album pamtiti. S obzirom da je svaki album Busta Rhymesa sadržao bar jednu ovakvu pesmu, moglo se očekivati da će se nešto slično desiti i sa Big Bangom. Treba se setiti pesme Break Ya Neck koja je po mnogim kritičarima, ali i obožavaocima, jedna od ''najreperskijih'' pesama ikad, ili Gimme Some Mo', pesma koja je Busta Rhymesa lansirala u sam vrh svetskog hip hopa.
Izgleda da su puleni Busta Rhymesa Pussycat Dolls prošle mnogo bolje od svog mentora, ili je mentor zaboravio kako naći zlatnu sredinu uzmeđu tržišta i dobre muzike. Sa čisto prosečnom ocenom ovaj album će proći zajedno sa letom, ali Busta Rhymes definitivno ostaje jedan od prepoznatljivih simbola njujorške hip hop scene.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.