U trenutku kad američka rock muzika (uz retke i časne izuzetke) izgubljeno luta između komercijalnog MTV metala, hermetičnog postrock traganja između buke & tišine, kantautorskog preispitivanja u dobroj meri već viđene relacije vokal-gitara, te kopanja po novotalasnom nasleđu tzv. The bendova, novi album Nashville Pussy predstavlja remek-delo bezgranične vrednosti
Neko reče da je rock 'n' roll najbolji kad je ružan, prljav i zao, kad izaziva i udara, provocira. I kad je glasan, vrlo glasan... Ako je to istina (a u dobroj meri jeste), onda je novi album kultne četvorke iz Atene – Džordžija (a nisu R.E.M.) verovatno najbolja stvar u ovom trenutku u rock 'n' rollu.
Četvrti album ovog hard-punk-garage-blues-country-southren rock benda donosi trojstvo iz gorepomenutog kreda dovedeno do maksimuma. Žestok, glasan i prljav u svakom pogledu
Get some udara suptilno kao parni čekić, sa samo jednom porukom – volite ili mrzite. Ili, kako
Nesville Pussy kažu – keep on fuckin'!
Duboko zakopan u bučni deo rock 'n' roll istorije (AC/DC, Motorhead, The Ramones, ZZ Top, The Cramps, Ted Nugent, Lynyrd Skynyrd, The Stooges, MC5), Get some je konzervativni rock album u najboljem značenju te reči: bubanj, bas, dve gitare, do daske odvrnuta pojačala i pevač koji cepa grlo bez trunke milosti.
I to je jedino što je kod ovog albuma konzervativno. Ostalo je drzak i glasan izazov establišmentu u svakom pogledu. Žestoki rifovi gitaristkinje Ruyter Suys takmiče se sa treštanjem ritam sekcije, dok pevač Blaine Cartwright režećim vokalom isporučuje svoje ode seksu, viskiju, slobodi, pobuni, road filozofiji pokreta pretvorene u prave male B-filmove ispričane kroz bučne rock 'n' roll pjesme.
Od nedvosmislene Pusy time, zasnovane na vozećem gitarističkom solu i dvoboju Blainovog vokala sa pratećim pevačicama, preko divljih stoned balada Hate And Whisky i Lazy White Boy, do sulude verzije klasika Nutbush City Limits (proslavljenog u interpretaciji Ike and Tina Turner Banda), sve pršti od krajnje iskrenog i krajnje sirovog tretmana rock 'n' rola.
Nutbush... se, na primer, u njihovoj verziji pretvara iz klasične AOR-funk numere u razbijački komad u kome bas podrhtava kao zemljotres od 12 stepeni, dok gitare i vokal dokrajčavaju preživele. Naslov razbijačke Atlanta's Still Burning dovoljno govori sam za sebe.
U trenutku kad američka rock muzika (uz retke i časne izuzetke) izgubljeno luta između komercijalnog MTV metala, hermetičnog postrock traganja između buke & tišine, kantautorskog preispitivanja u dobroj meri već viđene relacije vokal-gitara, te kopanja po novotalasnom nasleđu tzv. The bendova, novi album Nashville Pussy predstavlja remek-delo bezgranične vrednosti. Tradicionalnost kojom se bavi ova četvorka predstavlja nekom čudnom konstelacijom stvari modernost kojoj nisu potrebna suvišna objašnjenja.
Ona govori sama za sebe – gitarističkim rifom i udarcem bubnjarskih palica, gađajući direktno ispod pojasa, tamo gde umesto moždanih vijuga vlada Instinkt.
Get some je sa svojih 13 vrućih komada direktan put u američku odmetničku mitologiju, epski prostor beskrajnih autoputeva na kojima se sa lakoćom sreću Elvis i Jessi James, Hell's Angels motoristi i redneck kamiondžije. Žene su tamo uvek seksi, piće jako, noga večno na gasu, a dobra zabava zagarantovana... Granica nema, treba samo hrabrosti da se krene.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.