OKKERVIL RIVER
Black Sheep Boy Appendix (EP)
Za razliku od aprilskog izdanja, sada, posle živih susreta sa Okkervil Riverom, čini se mnogo izvesnijim da Sheff o tome piše ne zato što je izabrao nego zato što on (kao i svi mi, uostalom) „ne može da pobegne od onoga što se nastanilo u njegovom radiju“. A Sheff očigledno luta po opasnim frekvencijama
Lako je objasniti zašto već treći put za relativno kratko vreme pišemo o Okkervil Riveru – želimo da čujete ovaj bend. Ako nam je intimni ton
Black Sheep Boya na momente bio opasno blizu pretencioznosti, živi nastupi benda kojima smo prisustvovali (u
Minhenu i Sijetlu) razjasnili su da je privatni izraz benda zapravo samo manifestacija neiskalkulisane iskrenosti.
Kao i na
Black Sheep Boyu, albumu koji
Black Sheep Boy Appendix nastavlja (pre nego dopunjava), Will Sheff i ovde iz pesme u pesmu parafrazira Tima Hardina na način koji je artikulisao na
web strani benda: „I know I'm fucking up. Please leave me alone“. Za razliku od aprilskog izdanja, sada, posle živih susreta sa Okkervil Riverom, čini se mnogo izvesnijim da Sheff o tome piše ne zato što je izabrao nego zato što on (kao i svi mi, uostalom) „ne može da pobegne od onoga što se nastanilo u njegovom radiju“. A Sheff očigledno luta po opasnim frekvencijama.
Ne iznenađuje to što Appendix funkcioniše na istoj tematskoj ravni kao i njegov prethodnik, naročito ako se uzme u obzir da je dosta pesama sa ova dva izdanja nastalo ili započeto u isto vreme. Ipak, iznenađuje to da Appendix, iako kraći (sedam pesama, od kojih samo pet sadrže tekstove), dosta direktnije otkriva koncept oko koga je stvoren – ovaj mini album je priča o odrastanju, metaforičnom putovanju koje se od samog početka odvija na stranputici i koje svakom novom pesmom vodi izgubljenog protagonistu sve dublje u tamu šume. Sheff piše tekstove koji stilski sramežljivo asociraju na Oscara Wildea, ali ih prezentuje punim plućima pevajući energijom karakterističnom za Isaaca Brocka.
Uopšte, Appendix je glasniji album od Black Sheep Boya, zvukom češće bliži For Real nego A Stone. Uticaj tradicionalne američke folk/country muzike, koji je karakterističan za Okkervil River, prisutan je i na ovom izdanju; usna harmonika, gudački (prvenstveno violine) i duvački instrumenti, pedal steel gitara i klavir ponovo ga upotpunjuju.
Kontrast između kratkog formata albuma i ambicioznog koncepta, kao i tematska homogenost blago opterećuju album. Zbog toga, njemu dajem sedmicu. A kada ga slušam u kompletu sa njegovim nekoliko meseci starijim bratom, Okkervil Riveru za ovu godinu dajem čistu osmicu, ako ni zbog čega drugog, onda zbog hrabrosti da budu otvoreno ambiciozni u miljeu koji je po definiciji naglašeno neambiciozan, kao i zbog iskrenosti sa kojom to rade.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.