Ako ste upoznati sa radom CC-a, nalazite se na jednoj od dve strane nepremostive provalije: ili ste od onih koji njihovu muziku smatraju neslušljivom i besmislenom, ili vas je pak u sebe usisao tornado neverovatnog muzičkog naboja, frenetični bitovi i glas Alice Glass, krhke heroine odrasle u skvotovima.
I kako sad opisati njihov nastup?
Ako ste upoznati sa radom CC-a, nalazite se na jednoj od dve strane nepremostive provalije: ili ste od onih koji njihovu muziku smatraju neslušljivom i besmislenom, ili vas je pak u sebe usisao tornado neverovatnog muzičkog naboja, frenetični bitovi i glas Alice Glass, krhke heroine odrasle u skvotovima.
I kako sad opisati njihov nastup?
Kao što njihova muzika ne podražava ni jednu poznatu fuziju raznoraznih muzičkih žanrova, tako je i njihov sinoćnji koncert bio nešto što je malobrojna publika doživela kao ozbiljno prodrmavanje svakog dela tela, i nešto nakon nakon čega se ostaje bez reči, što ispunjava neverovatnom idejom da možemo sve i da nismo sami.
Naravno, većinski deo pune Dance arene je vrlo lako i u prepoznatljivom stilu dizao ruke na svaki jači bit i light show, ali njih ne uzimam u obzir.
Nakon pola sata zakašnjenja, sa bine je pomeren DJ pult i dokotrljan bubanj; nadvio se dim i pojavile su se tri prilike obučene u crno : Ethan Kath, producent koji stoji iza čitavog projekta i koji je otkrio Alice sa 15 godina i koji svira raznorazne klavijature sa kapuljačom preko glave tako da je potpuno odvojen od publike, bubnjar, i naravno, sićušna Alice Glass.
Za vreme 45-ominutnog nastupa, CC su odsvirali veliki broj pesama sa prvog albuma (Untrust Us, Alice Practice, Crimewave, Air War, itd ), ali i par stvari sa novog albuma (Fainting Spells, Empathy... ).
Svojim urlanjem, skakanjem, penjanjem na bubanj, udaranjem mikrofonom o činele, trčanjem po bini i ležanjem po njoj, Alice je iznela zapanjujuću količinu energije.
Najsimpatičniji, a verovatno i najviše pod stresom, bio je momak u crnom koji je čučao pored bubnja pazivši da neki deo ne otpadne, kao i da se Alice ne zaplete u kabl ( volela bih da mislim da je bio tu i da pazi da opet ne skoči sa razglasa pravo u publiku ).
U jednom trenutku on je potrčao za njom da joj produži kabl od mikrofona, ali ga je Alice samo odgurnula i skočila u publiku. I tu je pevala, radila stejdž diving i potpuno nam dala sebe, a to nam je bilo preko potrebno da bi se potpuno prepustili.
I nije bilo one nepotrebne komunikacije sa publikom, sve je bilo koncentrisano na akciju i mogli smo da budemo samo presrećni što prisustvujemo jednom neponovljivom spektaklu koji je punk u samoj suštini - energičnost, neprijatna istina koja nam se servira u lice bez ublaživanja i osećaj neke veće pripadnosti, kao da su CC znali svaki naš problem i grubo nas munuli u rame kao vid utehe.
Ko nije bio, a želeo je, propustio je mnogo; ko je bio, a razumeo je, dobio je i više nego što zaslužuje. A onima drugima ne vredi objašnjavati.
Punk punk punk i ništa manje!
A. Milenković
Crystal Castles na Popboksu:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari