U utorak, 22. novembra, u londonskoj galeriji Spitz otvorena je izložba fotografija
Flasback Briana Branislava Rašića , rođenog Beograđanina koji već četvrt veka živi i radi u Engleskoj. Izložba je i napravljena da bi se obeležilo tih 25 godina Rašićeve karijere.
Tokom te dve i po decenije, on je napravio nekoliko stotina hiljada fotografija na kojima su sve najveće muzičke zvezde našeg vremena. Pored ostalih, Rašić je fotografisao imena kao što su Prince, U2, The Police, Frank Sinatra, Muddy Waters, Chuck Berry, Miles Davis, Dizzy Gillespie, Willie Nelson, Stevie Wonder, David Bowie, The Clash, R.E.M., Coldplay, Atomic Kitten, Robbie Williams, Beyonce....
U galeriji Spitz, koja se nalazi u Spitelfildu, jednom od elitnijih krajeva Londona, izloženo je 97 Rašićevih fotografija.
Izložba je nezvanično otvorena 19. novembra. Tog dana je tri stotine ljudi ušlo da je vidi, što je, kako kažu u Spitzu, najveća poseta od kada galerija postoji!
Oficijelno, svečano otvaranje prošlo je spektakularno, opet uz prisustvo nekoliko stotina zvanica. Događaj je počeo u devetnaest časova i bilo je predviđeno da traje dva sata. Atmosfera je, međutim, bila tako dobra da su se gosti razišli tek pred ponoć.
Zvezda večeri je, naravno, bio Rašić. On je neprestano primao čestitke i potpisivao fotografije. Jednu je poklonio i Jacku Osbourneu, sinu Ozzyja Osbournea – razume se, na toj fotografiji je Ozzy – dok je, ukupno, najviše pažnje privukla serija na kojoj su The Rolling Stones.
Mccartney je najveci
Brian Rašic kaže kako nije poceo da fotografiše da bi sreo superstarove ili se družio sa njima, nego zato što je voleo muziku. Ipak, po prirodi stvari, on provodi vreme u društvu slavnih. Upitan kakve su velike zvezde izbliza, za Popboks kaže: “Što je veca zvezda, to je druženje jednostavnije i prijatnije. Takvo je bar moje iskustvo. Ja mislim da je Paul Mccartney najveci, on je živa legenda. Svojevremeno sam ga slikao u cuvenom Abbey Road studiju. Imao sam priliku i da porazgovaram sa njim. Pricali smo, na primer, o koncertu njegove grupe Wings u Zagrebu, sredinom 70-ih. Inace, sa McCartneyjem su tog dana u Abbey Roadu bili i Noel Gallagher, Paul Weller, Johnny Depp i Kate Moss. Nije bilo lako skupiti ih za zajednicku sliku. Ja to svakako ne bih mogao sam, ali je Paul bio toliko ljubazan da mi pomogne, pa ih je pozvao da svi zajedno poziraju. Jedino Kate Mos nije htela. Ona se fotografiše samo kad je za to dobro placena.”
|
|
Rašić je bio i fotograf Davida Bowiea, za kojeg kaže da je “super tip”: “On za svakog ima poneki trenutak, strpljiv je i ume da bude srdačan. Međutim, poslednjih godina je zid oko njega sve veći, sve je više ljudi koji ga izoluju od javnosti, tako da se do njega veoma teško dolazi. Sa njim lično nikad nema problema, ali ljudi koji ga navodno štite mogu vas dovesti u neprijatne situacije. Meni se, recimo, desilo da, mada sam bio njegov fotograf, ne dobijem normalne uslove za slikanje koncerta.
Džuboks via planeta
Inače, karijeru je počeo u Beogradu. Otišavši u London, postao je dopisnik muzičkog magazina Džuboks, da bi, posle gašenja Džuboksa, započeo intenzivnu saradnju sa časopisom Rock.
U međuvremenu, postajao je sve cenjeniji ne samo u Velikoj Britaniji, nego širom sveta. Danas na planeti gotovo da ne postoji veliki list koji nije objavio neku njegovu sliku.
Izložbu Flasback u Londonu organizovao je Rex Features, vodeća britanska i jedna od najvećih svetskih nezavisnih foto agencija koja ekskluzivno distribuira Rašićeve fotografije u više od trideset zemalja.
Flasback je, inače, Rašićeva četvrta samostalna izložba. Pre nje, izlagao je fotografije u Beogradu i Singapuru. Flasback u Spitz galeriji trajaće do 4. decembra.
Dorćolske uspomene
“Ima velike simbolike u tome što je ova izložba napravljena u Spitelfildu”, kaže Rašić. “Sada je to fensi kraj, ali mene odmah asocira na romane Charlesa Dickensa, romane u kojima ste skoro mogli da opipate maglu i dobro osetite jezu viktorijanske Engleske. Dalje, to me podseća na moje dorćolsko detinjstvo i prvu mladost, na period u kojem sam prosto gutao Dickensove knjige. Bilo je to vreme kada nisam ni sanjao da ću živeti u Londonu, a kamoli da ću u tom gradu imati izložbu. Eto, čitajući Dickensa, kao dete sam zamišljao baš Spitelfild, tako da se sada, otvaranjem izložbe na tom mestu, jedan krug zatvorio na najlepši način”. |
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.