DEERHOOF
The Runners Four
„Dugački“ albumi su ove godine ponovo u modi. Sedmo izdanje kalifornijskog art-punk/noise-pop/post-rock sastava Deerhoof je jedini od njih koji se sluša kao „Best Of“ kompilacija – 20 pesama, 56 minuta, nijedan suvišan sekund, nijedan nepotreban detalj
I ovaj album
Deerhoofa počiva na tenziji između često disonantne instrumentacije i detinjastog, na momente šećerno slatkog glasa Japanke
Satomi Matsuzaki.
Ipak, redukovati
The Runners Four na ova dva elementa bila bi nepravda prema kritičkom razumevanju i iskrenom poštovanju muzičkog nasleđa, koji zapravo definišu zvuk Deerhoofa na ovom izdanju. Za razliku od mnogih indie grupa koje kao da misle da je muzika rođena kada su
Ramonesi prvi put svirali u CBGB, Deerhoof su svesni da psihodelija nije bila samo LSD i cveće u kosi i da prog rock ne treba pamtiti samo po praznim 20-minutnim orguljaškim bravurama.
Na The Runners Four, Deerhoof kreiraju autentične i kompaktne pesme pakujući u samo nekoliko minuta najbolje iz različitih muzičkih pravaca. Running Thoughts, na primer, je izlet koji za manje od četiri minuta zastaje na stanicama twee popa karakterističnog za Camera Obscura, psihodelije u stilu Elephant's Memory i jasno odvojenim instrumentalnim deonicama koje podsećaju na progresivu Caravana i space rock Hawkwinda.
Ili, u Spirit Ditties of No Tone, Deerhoof kao da prave kombinovani omaž garažnom rocku 13th Floor Elevatorsa i kraut rocku Neu!a. I tako redom...
Melodije povezuju ove disparitetne fragmente u homogene kolažne celine, a dinamika kojom album pulsira grabi pažnju slušaoca tokom čitavog albuma. Pored svih uticaja koji su prepoznatljivi u The Runners Four, originalnost i suzdržanost sa kojom ih Deerhoof stavljaju jedne nasuprot (i/ili pored) drugih čine ovaj album adekvatnim i relevantnim u kontekstu današnjice.
Tematski, The Runners Four funkcioniše u konceptualnom trouglu: vreme (većina pesama) - licemerje (Twin Killers, Lemon & Little Lemon, Scream Team) - paranoja (Spy on You, Midnight Bicycle Mystery). Izbor tema i njihov tretman je sličan kao na The Dark Side of the Moon, mada su tekstovi stilski mnogo bliži izrazu Thom Yorkea, nego Roger Watersa.
Pre izdavanja The Runners Four, Deerhoof su za one koji su ih čuli bili ili „najbolji bend na svetu“ ili „smeće“.
Sa The Runners Four, Deerhoof svesno odbacuju takve odrednice i demonstriraju da su samo grupa obrazovanih i talentovanih umetnika koja kreira uzbudljivu i originalnu pop muziku.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.