Da li se album može odslušati u dahu, a da vas ne smori? Da li se albumu često vraćate nakon prvog preslušavanja? Ima li hitova? O, da! Zato Švedska još od vremena ABBE zarađuje na muzici više nego od Volvoa, a Cezari će kao njihov slavni imenjak reći: Veni, Vidi, Vici
Mudar čovek mi reče: “Sinko, kreni na sever, u mitsku Hiperboreju. . . ”
Koliko muzike treba preslušati da bi se otkrilo ono pravo? Mnogo, poštovana publiko, što verovatno i sami znate. Ali, kad se dođe do one prave stvari - kad prve taktove dočekate sa osmehom, instiktom koji još nije zatrven gomilom smeća kojim nas zatrpavaju s svih strana i koji vam govori da ovo vredi, i te kako vredi, dok odvrćemo pojačalo do kraja skale i zovemo društvo da čuje naše novo otkriće - svesni smo da sve muke, koje su konačno otplaćene, nisu bile uzaludne.
Zaista, gde se sada pravi najbolja pop muzika? Na severu, da li je to Škotska ili Skandinavija, svejedno (
Saint Etienne - preselite se). Odličan tekst o skandinavskim bendovima već ste imali prilike da pročitate na
Popboksu -
Trans Scandinavia Express.
The Ceasers su najnovija vruća roba (iako postoje od 1995), koja će, jamačno, još dugo biti aktuelna. Malo ko je za njih čuo van rodne im grude dokle Apple nije odlučio da muzička podrška reklami za iPod bude upravo singl Caesarsa
Jerk It Out.
To je bila tzv. odskočna daska, tolika da se album o kome čitate u Americi prodaje sa ovom pesmom, što je sasvim ok, dobra pesma kao besplatan bonus, zašto se žaliti, iako je originalno sa njihovog albuma Love For The Streets (2002), ali, ponavljam, tada su bili apsolutno nepoznati celom svetu.
Oni koji ih duže znaju se osećaju izdanim: grupa je sa tvrđeg, skoro garažnog zvuka smekšala i počela da svira pop sa prefiksom power. Mi ostali nemamo takve probleme i preostaje nam samo da podržimo takvu promenu i da prognoziramo da će ova grupa postojati još dugo, sa još više dobre muzike pred nama. Odakle mi pravo da tako nešto tvrdim?
Kriterijum 1: Da li se album može odslušati u dahu, a da vas ne smori? O, da! The Ceasers na ovom ispitu prolaze bez greške. Muzika teče bez napora i na njenom putu nema brana, ni naslaga šuta.
Kriterijum 2: Da li se albumu često vraćate nakon prvog preslušavanja? Još jedan poen za Švede. Skoro svakodnevno. Može se slušati u svako doba dana ili noći. Prava letnja ploča, ali pristaje uvek i na svakom mestu.
Kriterijum 3: Ima li hitova? Album ih mora imati ako želi da ostane zapamćen. U to ime izdvajam Spiriti It`s Not The Fall That Hurts, lagano im se prikrada i Spirit Song, a pred kraj albuma furiozna We Got To Leave.
Album, doduše, nije remek-delo pred kojim ćemo se nemo klanjati. Ima mana, možda su neke pesme monotone i to dolazi do izražaja na sredini albuma, ali početak i završnica briljiraju, što je odlika samo jakih klubova.... hoću reći – bendova. Onih koji se neće povući u svoj šesnaesterac moleći se da konačno sudija odsvira kraj utakmice. Ne, gospodo, oni baš tada dodaju gas, čineći sitne greške još sitnijim, i što je važnije, brzo zaboravljenim.
The Caesar imaju jaku konkurenciju, i to ponajviše u svom dvorištu, ali veliki se postaje samo u Ligi šampiona (poslednja analogija sa fudbalom, obećavam). Kad bi se neko od naših bogatuna dosetio da promoviše neki domaći bend tako što bi neke od beskrajnih dosadnih reklama ozvučio sa njihovim pesmama.... ma, pusti snovi.
Zato Švedska još od vremena ABBE zarađuje na muzici više nego od Volvoa, a Cezari će kao njihov slavni imenjak reći: Veni, Vidi, Vici.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.