XIU XIU
La Foret
Ono za šta se slušalac ovog albuma može uhvatiti nije zanemarljivo: poneki efektni iznenadni zvuk u pravo vreme, sivi plesni ugođaj, svečano odzvanjanje poplave orgulja i glasa, gotovo milozvučno emo rokanje. To sve, međutim, ima manju gramažu nego ono što preostaje
Xiu Xiu ne mare puno za pop formu. Muzika koju piše Jamie Stewart precizniju ili manje preciznu pop formu poprima povremeno, postrance, i ta forma ima veoma mutne ivice.
Još od prvog albuma Xiu Xiu Knife Play (2002) njihova muzika preliva se iz konkretnog u amorfno i – češće – obratno. Sve vreme, međutim, ona zapravo ostaje ambijentalna muzika, pri čemu je ambijent o kojem je ovde reč psiha individue.
Godine 2003. smo imali slučaj Davida Sylviana, dokazanog majstora delikatnog popa, koji je iznedrio nespokojni zvučni akvarel Blemish. Sylvian je zreo i vešt umetnik koji se u tu amorfnu avanturu upustio znajući da zna drugačije; rezultat je bio ne samo jedan od interesantnijih, nego i jedan od udobnijih albuma te godine.
Nakon, evo, već četiri albuma, nejasno je da li bi Jamie Stewart uspevao da stvara muziku čiji najvažniji efekat nadilazi puku uznemirenost slušaoca. To ne znači da su njegove emocije nevredne. Njegove emocije, međutim, same po sebi nisu važnije od emocija bilo koga drugog.
Ono za šta se slušalac ovog albuma može uhvatiti nije zanemarljivo – poneki efektni iznenadni zvuk u pravo vreme, sivi plesni ugođaj koji provejava albumom (Muppet Face, Pox), svečano odzvanjanje poplave orgulja i glasa u Rose of Sharon (Gray Ghost Version), gotovo milozvučno emo rokanje u Bog People.
To sve, međutim, ima manju gramažu nego ono što preostaje.
A ono što preostaje jeste puka ispovest neznanca. Ovaj neznanac je neobičan i delikatan, ali njegova muzika pokazuje premalo strukturnog šlifa da bi bila ozbiljno razmotrena za mesto među radovima ljudi koji svoj angst plasiraju kroz intrigantnu, a opet razgovetnu, ma prijatnu muziku.
Za sada, Stewart to mesto za svoju muziku po svoj prilici ni ne traži, nego prosto peva. I to je okej. Drugi ljudi, njih nekoliko milijardi, međutim, uglavnom bi, umesto da to slušaju, radije radili nešto drugo. I njih treba razumeti.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.