DEVENDRA BANHART
Cripple Crow
Devendra je negde potpuno ubedljiv u svojoj patnji, negde zvuči kao veseli i(li) napaćen španski Ciganin na putu oko sveta i koji peva uz logorsku vatru, negde je potpuno zaljubljen, a drugi put svestan svog predvodništava u velikom čoporu novih “freak-folk” začudnih muzičara. I što je najbolje od svega - stvarno se ne zna koja mu uloga bolje stoji
Akustična gitara, dugački nokti i crne lokne
Devendre Banharta su bile na listi svih must-have, hype & so cool časopisa i web magazina prošle godine. Godinu dana nakon duplog, pa razdvojenog albuma
Rejoicing in The Hands/Nino Rojo, pojavljuje se više od 70 minuta novog materijala. Iskustva sa turneje sa bendom
Vetiver i snimanja njihovog albuma su dovela do pojačanja pratećih instrumenata na novom izdanju, pa se susrećemo sa kompleksnijim aranžmanima i mnogo punijim konačnim miksom.
Pravo je čudo da neko može da napiše toliko dobrih pesama za tako kratko vreme, ne reciklirajući se i ne mareći ni za aktuelni trend ili novotariju koja bi se pretvorila u još jedan neuspeli eksperiment. Pesme na albumu su podeljene na one tužne/spore i vesele/brze, uz nekoliko naslova na španskom koje imaju svoju atmosferu, jer uz španski jezik imaju i drugačije aranžmane.
Devendra je svestan pažnje koju privlači i kao da se poigrava sa ličnom vizijom samog sebe, ali i onom koju drugi (tj. mi) mogu da percipiraju. Tako je negde potpuno ubedljiv u svojoj patnji (When They Come, Cripple Crow), negde zvuči kao veseli i(li) napaćen španski Ciganin na putu oko sveta i koji peva uz logorsku vatru (Quetate Luna, In Niel, Luna de Margarita i Pensando Enti), negde je potpuno zaljubljen (Dragonflys, I Do Dig a Certain Girl), a negde svestan svog predvodništava u velikom čoporu novih “freak-folk” začudnih muzičara (I Fell Like a Child, Chinese Children).
I što je najbolje od svega - stvarno se ne zna koja mu uloga bolje stoji.
Godine koje su prošle u dosadašnjim snimanjima pomogle su da ovo bude najbolje snimljen glas u skorije vreme – od dinamike, boje i metamorfoze. Kao da je tu negde, pored. Ako je negde totalno neozbiljan i prepušten zabavljanju onih oko sebe, sa druge strane potpuno je sam i „zatvoreno ličan“. Upravo je to ono što ga razlikuje od drugih autora danas.
Ideja da se prošli album razdvoji na dva diska i izda u višemesečnom razmaku se pokazala kao dobar način prezentovanja prošlogodišnjih pesama. Ovde je situacija donekle problematičnija, jer su 22 pesme poslagane ne baš intuitivno, pa se susreću nagle promene u atmosferi i tempu što smanjuje kompletni utisak albuma. Opcija shuffle se sigurno pomoći, ali čini se da je bilo pametnije izbaciti jedan “španski” EP, pa lepo složiti ostatak. Ali, kada se izbace iz konteksta albuma, sve pesme i dalje pojedinačno funkcionišu kao celina. I ukoliko mu je posvećena pažnja na potrebnom nivou, Cripple Crow će uzvratiti beskrajnim čarima.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.