Kupite ovaj album. Ako niste u prilici da upoznate bar jedan od fenomenalnih novih ska bendova od Bukovine do Vladivostoka – kao što je recimo St. Petersburg Ska Jazz Review Bend, moskovska ska kanonadu Distemper ili moldavski Zdob Si Zdub
Intro 1: u usmenim i pisanim istorijama ska muzike podjednako važno mesto zauzimaju čuveni
Studio 1 producenta Clementa Dodda, etiketa The Voice of the People Princa Bustersa i izdavačka kuća
Trojan Records. Njihovo rivalstvo se donekle može i razumeti jer je reč o jednom, u svetskim okvirima relevantnom pravcu. Za razliku od nama dobro poznatog turbo čerečenja muzičke baštine, ska etno podlogu, nenametljivo ali i vrlo ubedljivo, u to doba (1961) prenose i popularni R&B i soul zvuci. U tekstualnom smislu preovlađuju ljubavne i socijalne teme iz svakodnevice stanovnika jamajčanske države upravo oslobođene kolonijalnog ropstva.
Ubrzo posle nastajanja, početkom 60-ih, virus ovog žanra – nošen pre svega u emigrantskim srcima, ali i u brojnim singl i LP import izdanjima – prelazi sa jamajčanskog na britansko ostrvo, da bi tamo svoju punu afirmaciju (ali i transformaciju) doživeo dve decenije kasnije. Intro 1 – kraj.
Intro 2: Sve do pred kraj 70-ih ska zvuk nije igrao neku značajniju ulogu u kreiranju globalne muzičke podele sveta. Izvesni uticaji su mogli da se osete na nekim albumima The Rolling Stonesa, pa čak i Kinksa, ali sve su to bili jednokratni izleti u nepoznato praćeni vrlo slabom reakcijom publike.
S druge strane, jedan od najvećih hitova američkog producentskog i songwriter genija
Van Dyke Parksa John Johnes, u osnovi inspirisan njegovom ličnom fascinacijom trinidadskim folklorom, igrom slučaja ulazi u repertoar svake iole značajnije ska kapele koja korača zemaljskom kuglom.
Kao što danas brojni remiksi prate svaki iole značajniji singl na top listama širom sveta, tako su nekada nastajale ska i reggae verzije pojedinih hitova. Ipak, značajniji ska uticaji su izostali. Intro 2 – kraj.
Tek s prelaskom punka iz USA u UK nova generacija bendova, praćena krahom naivnih/(v)lažnih hipi ideala, ali i puna energije, istraživačkog duha i otvorenosti, oprobava se i u ovom, do tada marginalnom obliku izražavanja. Tako iz bazičnog ska zvuka, punka i prvih novotalasnih vajbova nastaje u suštini prvi značajniji crossover pokret, koji zadržava samo ime i neke osnovne elemente prvonavedenog pravca.
Pored (ili odmah iza) imena kao što su
The Specials,
The Beat,
Bad Mannersa i
The Selectera, sedmočlana skupina
Madness iz londonske radničke četvrti Kamden može da se ubroji u najzaslužnije pionire ovog vremenski kratkotrajnog, ali po uticaju značajnog perioda ska renesanse.
Prve doživotne poštovaoce Madness su stekli nezaboravnim hitom
One step beyond, sa istoimenog albuma prvenca (1979). Iz tog perioda pamtimo i singl
Princess, obradu Bustersovog hita u čiju čast je grupa i izabrala ime pod kojim je stekla svetsku popularnost. Kako je tadašnja publika bila prilično šarolika – emigranti, mladi pankeri i nezadovoljni ćelavci koji se ubrzo levo-desno-gore-dole-kojekuda radikalizuju – bend se, s jedne strane, distancira od ska scene a, s druge, pokušava da kanališe zvuk na način sličan, recimo, belim soul dijamantima
Dexys Midnight Runnersima.
U tekstualnom smislu, situacija se ne menja drastično, preovladava bendu specifičan ironično-socijalni pogled na kišnu i sivu svakodnevicu, tako da i bez obzira na izvesne uspehe koje su uspeli da uknjiže preko velike bare, Madnessi su možda najtipičniji predstavnici britanskog pop kolora 80-ih.
Posle niza padova i uspona još jednom im uspeva da tektonski pomere top liste nezaboravnim klasikom Our House, hitom koji mora da se voli, bez obzira na to imate li kuću ili ne.
Nakon šest godina pauze i pod koncertnim imenom Dangermann, a zatim i sa novim albumom pod starom etiketom Madness, ovi izvrsni muzičari pokušavaju da nam se preprodaju u starom sjaju zbirkom ska i soul-ska standarda. Gde su se za njih zaustavile kazaljke vremeplova? U međuvremenu smo stvarno preplavljeni izvrsnim, naročito istočnoevropskim ska-steady-crossover bendovima, tako da je u ovom trenutku album The Dangermen Sessions, Vol. 1, kako Madnessima, tako i nama stvarno/ustvari – nepotreban.
Tu jednostavno nema ni životnosti, ni energije, u Kinksovoj reinterpretaciji nema ni Lole, ni Coca-Cole. You keep me hanging on je stvarno zvučna potvrda teksta, obrada u kojoj smo svi izvisili, čak je antisluhistička interpretacija Kim Wilde autentičnija od ovog mučenja muzičke limarije i drvenarije.
Zbog svega navedenog, a i zbog stare slave, ovo vam delo preporučujem jedino ako vam ama baš ništa drugo nije dostupno. Ako niste u prilici da upoznate bar jedan od fenomenalnih novih ska bendova od Bukovine do Vladivostoka – kao što je recimo
St. Petersburg Ska Jazz Review Bend, moskovska ska kanonadu
Distemper ili moldavski
Zdob Si Zdub – onda kupite ovaj album. I čekajte bolja vremena.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.