Jedanaest grupa – jedanaest pesama po izboru glodura etikete Poptones Alana McGeea. Svi bendovi su engleski, novi i – da upotrebimo izlizanu frazu iz davnih vremena – nove nade engleske rock i pop scene
Nesporno, kompilacije su sjajna stvar. Niste osuđeni da kupite ceo album zbog jedne dobre pesme (ako su u pitanju dve, imamo sreće). Kompilacije su uglavnom raznolike, naročito ako ih sami pravite, a šanse da vas obuzme dosada dok slušate disk su minimalne. Ako je to miks novih grupa, ko zna, možda neka kroz koji mesec ili godinu postane poznata, i bićete ponosni jer ste ih među prvima otkrili, što ćete svojoj okolini ponosno saopštavati svakih pola sata, mada se niko ne seća da ste ijednu reč rekli o tamo nekoj grupi iz gde-ono-beše.
Dakle, ako nekom nije jasno – ja volim kompilacije i disk čiji opis upravo čitate je upravo kompilacija. Jedanaest grupa – jedanaest pesama po izboru glodura etikete
Poptones Alana McGeea. Svi bendovi su engleski, novi i – da upotrebimo izlizanu frazu iz davnih vremena – nove nade engleske rock i pop scene.
Kompilaciju otvaraju
Special Needs sa
Franceskom. OK, ime devojke za kojom se plače u pesmi je originalno, ali ne i muzika, koja se, iako je lepa i zavodljiva, uveliko naslanja na 60-e, rockabilly odsek. Opet, pesma deluje obećavajuće, momci znaju da sviraju, biće nešto od njih.
Sledeći su
The Paddingtons sa
Some Old Girl. Oni nemaju nikakve veze sa medom Pedingtonom, nekada poznatim crtanim junakom, ali imaju sa Buzzcocksima i melodičnim punkom. Kao i za prethodnike, važi pravilo da nisu ponudili ništa novo, ali su izvođački vraški dobri, brzi i, čak i da ste pali na Zemlju sa planete X, znali biste da su Englezi. Što je plus veliki kao kuća.
Thee Unstrung sa
Contrary Mary dolaze i zvuče nekako... jeftino. Trud je primetan, ali zvuče stihijski (možda su to i hteli), a iritira neprekidno pljeskanje rukama. Pa nije ovo
Muzički tobogan, zaboga!
Tu su i
The Others i
Stan Bowles. I oni se napajaju punkom i new wave nasleđem, njihova žestina je dovoljna da istera prašinu iz vašeg stana, a zasluge delom pripadaju i pevaču, koji intonacijom lako može da vam ide na živce, ali to nije ni važno u žanru kojem The Others pripadaju, gde režanje dobro dođe.
The Glitterati sa Do You Love Yourself su zalutali. Mislim, ovo je smešno, čuje se Yeah i Wow, i naslov pesme, tu je i neka muzika ala grunge, ali – ovo je zaista loše! Momci, ovo da vam je poslednja!
Echelon sa pesmom Plus ne znaju šta žele, da li da budu Coldplay, ili Interpol, ili nešto treće, ali to, ako se ne poprave, neće nikoga ni zanimati. Neupečatljivo i anemično.
The Boxer Rebellion sa
Code Red pripada čast autora najduže pesme na albumu. I to sa razlogom. U prvi mah sam se osećao kao da sam se vratio u `85. i tadašnji zvuk U2, ali malo kasnije shvatih da ima tu još nečega: The Doves, recimo, ili Oasis, ali dobri su, zaista su dobri. Samo da se još uigraju, isteraju neke stvari do kraja, mogu da postanu veliko ime.
Pure Reason Revolution u
Aprentice Of The Universe zanimljivo mešaju elektroniku sa višeglasjem i teškim gitarama u pesmi koja kao da je rađena za soundtrack
Rata svetova, ali teško da je to dovoljno za uspomenu i dugo sećanje. Suviše cerebralno za moj ukus.
Evo i mojih novih miljenica:
Soho Dolls zaboravljaju da je electro-clash passe. Pa šta!? Prince Harry bi trebalo da čuje istoimenu pesmu, koja mu služi na čast: pa, ko je ikada pevao o večitom prestolonasledniku Charlesu? Poen i za Princa i za Soho Dolls!
Killcity žale za Republicom, ali mi ostali, hvala na pitanju, i ne baš preterano. White Boys Brown Girl mogu da ponude pozive za
suck i
fuck, ali posle ove pesme nema šanse da osetite želju da radite stvari koje se pominju u pesmi. Boleće vas glava, i to je sve.
Za kraj, dolaze Mission Control, reggae raspoloženja, ali The Last Trumpet je jadna imitacija te muzike, i može da se sluša, pretpostavljam, samo ako radite ono što je Bob Marley radio svakodnevno, ceneći da je to dobro za zdravlje (ako znate na šta mislim).
I tako, stigli smo do kraja. Više je dobrih pesama nego onih drugih, što je dobar znak. Brzo će vam proći 35 minuta i 55 sekundi, usput pružajući dovoljno zabave. Ocenu ste već videli, ali to je prosek – ponavljači guše odlikaše. Svejedno, poslušajte Poptones, nećete pogrešiti.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.