Problemi koji mogu nastati zbog odluke jednog benda da pravi “desk-pop”, muziku snimanu pomoću kućnog računara, učinili su od ovog albuma (najavljenog za kraj 2003 godine!) pravi mali Smile. Sva sreća, u ovom slučaju nismo morali čekati više decenija da bismo se susreli sa očekivanim pop biserom
Šta sve taj jednostavni iskaz podrazumeva? Idemo korak po korak:
GalaxFiftyFour...
Moj prvi susret sa njima obeležen je gotovo fatalnom dezinformacijom. Član jednog ovdašnjeg benda je sa gostovanja u zagrebačkom klubu
Močvara kao trofej doneo EP, u žaru ripovanja, narezivanja i drugih (ne samo) piratskih praksi, potpisan imenom
Galaxie 54. Taj lapsus bi ostao nevažan da me tih nekoliko pesama, pod objedinjujućim nazivom
Sing My Nose Bleeds, nisu na prvo slušanje ostavile zapanjenog. Podatak da se radi o grupi iz Hrvatske dodatno me je oduševio. Morao sam odmah stupiti u akciju i nekako nabaviti
sve što su proizveli ti ljudi, pa makar i sa donekle pozajmljenim imenom
onog benda.
...je pop sastav...
GalaxFiftyFour, kako ću zahvaljujući čarima Interneta ubrzo shvatiti da se zovu, prave besprekornu pop muziku. Suptilna home made elektronika, semplovani zvuci gitare, tihi, nerazgovetni, kao kroz umorne vilice pušteni falset i melodije koje su u stanju da ilustruju ali i izazovu emocionalne potrese. Sve to čini saglasje kakvo može proizvesti samo grupa naročito talentovanih ljudi koji dobro poznaju i razumeju pop muziku.
... iz Karlovca
Karlovac je, zahvaljujući upravo članovima GalaxFiftyFour, uz još nekoliko važnih ondašnjih pojava (nedavno, nažalost, rasformirani Vivian Girls, npr), postao jasan i značajan pop-toponim na mapi Hrvatske. Nešto slično, u našem slučaju, Zrenjaninu (vidi: OPO, Instant karma...) ili Bečeju (Eva Braun, Popcycle...). Kada kažete Ovo zvuči, onako, kao Karlovac niste izgovorili besmislicu. I zna se na šta ste mislili. Sa druge strane, Galax je, za mene, učinio da to mesto, u polju imaginacije, zadobije magičnu i mističnu konotaciju. Kao što su Sigur Rós i (evo i ključnog poređenja!) Múm Islandu dali ton čarobnog melanholičnog mesta, kakvo mora biti ono gde nastaje ta savršena muzika.
The Thursday Machine je famozni "teški drugi album" grupe GalaxFiftyFour. Problemi koji mogu nastati zbog odluke jednog benda da pravi desk-pop , muziku snimanu pomoću kućnog računara, učinili su od ovog albuma (najavljenog za kraj 2003 godine!) pravi mali Smile. Sva sreća, u ovom slučaju nismo morali čekati više decenija da bismo se susreli sa očekivanim pop biserom.
Deset pesama, koliko ih ima na albumu, organski se nadovezuju na sjajni Galax prvenac
Sleepers vs. Satellites (2001). Uvodni taktovi
Gravity 1 su dovoljni da vas vežu za svet
The Thursday Machine koji upravo nastaje pred vama. Na drugoj pesmi
Nosebleeds (sa pomenutog EP-a) već ste počeli da učestvujete u tom svetu, tako da će boravak, do isteka njegovog trajanja od oko 38 minuta, učiniti da više ne želite da se vratite kući. Jer ste već tamo.
Jedini suvišni komad na ovom besprekornom albumu je Oh The Simple Cycles. Ne zato što je to loša pesma (jer nije), već zbog toga što tu ne pripada. Kao neka odlična B strana singla koju je bend, bez potrebe, ugurao na album. Bez brige, već sledeća Other Places, With Parks je moćan rastvarač za tu malu mrlju.
Kako doći do The Thursday Machine? Sem neposrednog kontakta sa GalaxFiftyFour, nisu mi poznati načini prevazilaženja problema distribucije izdanja hrvatskih bendova u Srbiji i Crnoj Gori. Koliko znam, ovde nije bilo mogućno kupiti, na primer, Drveće i rijeke sastava Pips Chips & Videoclips. Ako ste u srpskohrvatskom diskografskom užasu ostali bez tog izvanrednog albuma, ne dozvolite da vam promakne The Thursday Machine. Vreme je za akciju!
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.