Za ovaj album bi se moglo reći da je na neki način staromodan. Međutim, njegov old fashion pristup samo vraća zaboravljeni šarm dance muzici. Samim tim, on zaista jeste “grom iz vedra neba” jer će pomahnitalu dance mladež zateći u trenutku dok skaču uz muziku koju ni ne poznaju a još manje osećaju
Nisu li
Deee-Lite uvek uspevali da nam ulepšaju život, držeći se neobičnog psihodeličnog miksa: funk, soul, acid house + nenametljivi humor? Čini se da je tu inicijativu u bendu, pored producentskog i disk džokejskog, imao
Towa Tei (pravo ime Doug Wa-Chung) što dobrim delom potvrđuju njegovi kasniji solo radovi. Peti album je pred nama i najsličniji je onome što je radio u okviru benda Deee-Lite.
Japan je veoma čudno ostrvo, narod je “sa druge planete”, a i stil života nije ništa bliži ostatku sveta. Njihova muzika je, bar u smislu popa koji je Japanu specifičan, samo njima dovoljna i na momente neizdrživo euforična (setimo se benda
Pizzicato Five). Towa je, ipak, sofisticiran, muzički obrazovan klupski i elektro frik čija muzika nikada nije trpela globalne tržišne kompromise.
Ako tako posmatramo stvari, onda nam se osmehuje bolja klupska budućnost, jer album
Flash obiluje kvalitetima koji poslednjih godina dovode do ekspanzije matične scene. Dominacija nabacanih semplova, ređanja beatova kao i vladavina pojedinih stilova, učinila je da se, kako i u svakom drugom žanru, zanemare osnovni postulati u pravljenju kvalitetne pesme. U ovoj godini imali smo nekoliko izdanja koji vraćaju zaboravljeni sjaj dance zvuku. Jedno od njih je autorsko delo maestra lično –
Davida Moralesa.
Slično njemu, samo ne toliko žanrovski definisano, Towa Tei na ovoj ploči akcenat stavlja na melodije, skladno komponovanje, (ne)nametljive vokale, šarolikost stilova i ritmova. Da bi album shvatili ozbiljno, ipak morate imati nekog slušalačkog staža, što znači da niste pomodni klaber površnog kapiranja dance muzike, a samim tim i takvih očekivanja. Negujući jaku vezu sa korenima, Flash sažima čitav spektar uticaja i stremljenja ka modernim formama i inovacijama u žanru.
Naizgled jednostavne sintisajzer melodije isprepletane sintetizovanim glasovima, ritmovima kasnih osamdesetih, latino sekcijama, uvrnutim-isprekidanim kreacijama, čine Flesh izuzetno uzbudljivom futurističkom sagom na ivici kiča. Towa je i ovoga puta okupio veoma interesantne saradnike: od japanskih veterana kao što je Ryuichi Sakamoto, preko globalnih pop zvezda i house izvođača poput Kylie Minogue ili Byrona Stingilyja, pa do underground dance elektro favorita kao što je Luomo, uključujući i neke japanske izvođače.
Za ovaj album bi se moglo reći da je na neki način staromodan. Međutim, njegov old fashion pristup samo vraća onu izgubljenu crtu i šarm dance muzici. Samim tim, on zaista jeste “grom iz vedra neba” jer će pomahnitalu dance mladež zateći u trenutku dok skaču uz muziku koju ni ne poznaju a još manje osećaju, te im ukazati na osnovne kvalitete zatrpane višegodišnjim zatucavanjem, otkriti im ono što dance čini zanosnim, mističnim, uvek zanimljivim i inovativnim. Za one koji su još uvek toga svesni, predstavljaće tračak svetlosti.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.