Njihova muzika je jedna od najoriginalnijih i najuzbudljivijih pojava u modernom pop svetu. Petrovaradinska tvrđava je 7. jula ove godine idealna prilika da proverite – zašto?
U školi volite da svirate klasiku, kod kuće da slušate heavy metal - želite oboje? Plus karijeru. Još ako ste završili čuvenu finsku muzičku akademiju Sibelius i preferirate violončelo kao muzički instrument – kakve su vam šanse za uspeh? Pa - poznajući u osnovi konzervativan ukus publike koja voli pomenute pravce/vrste, zemlju u kojoj se nalazite, ne-sklonost muzičke industrije ka novom – otprilike, vrlo male.
Osim ako bend ne krstite nekim zvučnim imenom, osim ako prvi album ne nazovete Plays Metallica By Four Cellos (1996) i na njemu ne ponudite furiozne obrade najvećih hitova čuveni HM kraljeva odsviranih sa četiri violončela bez vokala. Dobićete slavu, uzećete pare. A samo ste, vratimo se na početak, želeli operu i heavy metal.
Da ne bude sve baš idealno, izbor pesama sa prvog albuma vam u jednom trenutku postane kamen oko vrata tako da ste ostatak vremena prinuđeni da sveto što bezbednije i bezbolnije ponavljate.
Na našu sreću, članovi
Apocalypticesu se pokazali apsolutno talentovanim i sposobnim da proces izlaska iz senke prvog albuma pretvore u besprekorni niz odličnih albuma na kojima je postavljen temelj “metal-opere”, “klasik –metala” ili kako god da nazovemo ono što sviraju ovi virtouzi sa Severa.
Iako je prvi album ponudio sasvim netipično viđenje jedne prilično tipične vrste muzike, privukavši pri tome i pažnju diskografske industrije, više je funkcionisao po principu egzotike – privlačio je tako pažnju publike koja i nije bila baš zagrejana ni za jedan od solo elementa unešenih u zvuk tog albuma.
Prave stvari su usledile na drugom albumu Inquisition Symphony (1998), te narednom albumu
Cult (2000) koji su uz proširenje raspona obrada ( Sepultura, Faith No More, Pantera ,
Slayer – takođe gosti Exita!) ponudili i njihov autorski materijal koji ne samo da je odskakao od ponuđenih obrada, već je u mnogim aspektima bio veliki korak napred: od vokalnih gostovanja mnogih rock zvezda do ubacivanja ritmičkih elemenata inspirisanih kako klasičnim tako elektronskim formama moderne muzike. Posebno na trećem albumu koji je od 13 pesama imao samo tri obrade (naravno
Metallica, i klasični kompozitor
Edward Grieg), a koje se nisu ustručavale eksperimenta bilo koje vrste.
Vrhunac je bio svakako četvrti album
Reflections (2003) koji je, sa izuzetkom
Rammstein numure Seemann, ponudio kompletan autorski materijal koji istražuje sve mogućnosti podžanra za čije su postojanje dobrim delom glavni krivci upravo oni. Kroz nisku perfektnih sporijih instrumentala, sa melodijama koje lede krv u žilama, bend je na
Reflectionsu ponudio instrumentalnu muziku koju definitivno ne možete slušati u liftovima ili kancelarijama.
Danas Apocalyptica funkcioniše kao trio u sastavu Eicca Toppinen, Paavo Lotjonen, Perttu Kivilaakso ( plus bubnjar Miko Sirena ) i ima iza sebe skoro dva miliona prodatih albuma širom sveta, bezbrojne nastupe po celom svetu. Snimaju sa imenima poput nemačke punk boginjeNine Hagen , remiksuju pesme najvećih svetskih imena , gostuju kod Metallice, idu na turneje sa Rammsteinom...
Novi album, jednostavno nazvan imenom benda, nudi širok raspon numera različitih stilova sa mnogo gostujućih vokala kao što su skandinavski zemljaci Ville Valo iz
H.I.M.-a ili Lauri Ylonen iz
The Rasmus. Tek posebna priča je doprinos specijalnog gosta na bubnjevima legendarnog Dave Lombarda iz Slayera. Većina pesama ipak ima njihov prepoznatljivi štih, istovremeno nudeći nove smernice u razvoju benda.
Oni su danas bend-institucija, kilometrima udaljena od “onog benda koji svira Metallicu na čelima”. No, njihova muzika je i dalje jedna od najoriginalnijih i najuzbudljivijih pojava u modernom pop svetu. Petrovaradinska tvrđava je 7. jula idealna prilika da proverite – zašto?
Komentari
-
duff (gost)
| 11.06.2008. 20.53.37
ovo je najbolja "metal" grupa i voleo bih da ponovo dodju u srbiju!!!!!!!!!!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.