Popboks - WHITE STRIPES - Get Behind Me Satan [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Albumi · 14.06.2005. 00:00

WHITE STRIPES

Get Behind Me Satan

Vedra muzička slikovnica, puna pubertetskog oduševljenja sa taman onoliko ironije koliko je potrebno da se preživi u ovom surovom postmodernom svetu

Svetlana Đolović

Ocena:
9
9/10

Divno je biti savremenik velikog umetnika. Jack White, autor prve antologijske gitarske fraze u novom veku, istinski je prototip velikog umetnika. Dokaz da suština rock 'n' rolla nije u formalnim postignućima ili inovacijama, već u osećanju, u energiji. Veliki kompilator nadgraditelj. A da biste nešto mogli da nadgradite, morate da poznajete ono što nadgrađujete. A to je za njega i za sve nas nadahnuti ljubavni trud.
Indiana Jones američke muzičke tradicije ovog puta je otišao korak dalje. Sa ljubavlju i oduševljenjem tinejdžera, koji tek otkriva svoje omiljene ploče, i mudrošću iskusnog poznavaoca rokenrol istorije, White je ovaj album namerno posvetio jednoj od tri najveće britanske grupe svih vremena – Led Zeppelin, spojivši u sebi autorsku i sviračku virtuoznost Jimmyja Pagea i vokalnu prepoznatljivost i snagu Roberta Planta. Kao što su Zeppelini bili mnogo više od najvećeg britanskog hard rock benda, tako su i White Stripes mnogo više od najvećeg američkog garažnog benda.
Usuđujem se da kažem, najuzbudljiviji rock bend danas.
Posle antologijskog Elephanta (2003) , ovo je drugi tom skraćene istorije bluesa, countryja, hard rocka i soula za svakog mladog, zainteresovanog slušaoca. A iskusnim slušalačkim vukovima White Stripes su još jednom dokazali da muzika koju su nekada voleli ima svog dostojnog naslednika. I da ne zaboravim The Beatles – kakav bi to veliko umetnik bio da bar jednom ne mahne najvećim među velikanima?
Još eklektičniji od svog čuvenog prethodnika, na neki čudan način beskompromisniji a prijemčiviji i produkcijski inovativniji, Get Behind Me Satan je jedna vedra muzička slikovnica, puna pubertetskog oduševljenja sa taman onoliko ironije koliko je potrebno da se preživi u ovom surovom postmodernom svetu.
Odavno nema raskrsnice, danas je sve na autoputu sa mnogo traka. Više nema pregovora sa đavolom. Zna se gde mu je mesto. Ovaj mesija hrabro korača napred.


Komentari

Trenutno nema komentara.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.