2531-2540 od 2864 (strana 254 od 287)
Odmah po izlasku ova dva albuma bilo je jasno da su vredni pažnje i da će u godišnjim rekapitulacijama naći svoje mesto po raznim osnovama. Zajedničko im je to što oba izvođača dolaze sa Ostrva i predstavljaju onu progresivnu, a prijemčivu struju britanske negitarske muzičke scene
U moru savremene muzike kojom smo svakodnevno na svetskom nivou zatrpani teško je precizno definisati stil/pravac grupe Vrooom (ako se svi načelno složimo da rock'n'roll danas znači bukvalno sve). Ukoliko baš zahtevate odgovor, onda bi «glam rock experiment» morao da vas zadovolji. Barem dok ne čujete ploču, a onda sami pronađite svoj bar kod koji će vas direktno odvesti do rešenja
Kad neki film traje tri debela sata, njegova unutrašnja dinamika mora biti drugačija nego što je to slučaj kod normalnih, starinskih filmova dvostruko kraćeg trajanja. S tim u vezi, nova američka tupava filmska dramaturgija sa svojom striktnom pozorišnom podelom na tri čina u Jacksonovom King Kongu bukvalno je sprovedena: tri vremena, tri mesta i tri radnje. Da su to bila tri filma, možda bi bilo bolje. A možda i ne bi
Asterinih ranih 11 autorskih pesama predstavljaju fantastičnu potvrdu da je – mimo tokova i u zemlji u kojoj je izuzetno teško bilo snimati muziku usled opšte nemaštine – njen veliki talenat bio upadljivo iznad proseka i dovoljno masovno popularan da joj obezbedi šansu da, uz podršku lokalnog bogatuna, u tinejdžerskim godinama snimi ukupno sedam kaseta i neverovatan broj od dva vinilna singla
Pojava AutoParka na našoj sceni je, ipak, nešto ne baš tako obično. Barem za mene i još najmanje tuce i po ljudi iz moje okoline. Iz mnogo razloga. Zbog prepoznavanja koje nanosi lične nemire. Polusaborskog čekanja pored radio-aparata zarad grubog miksa nove pesme (poslednji put se to radilo ranih 80-ih). Osećaja da je deljenje esencija svega (a ovaj album je nesumnjivo to), radovanja koje me obuzme svaki put kada preslušavam 10+1 i zadovoljstva da opet otkrivam nešto novo i da je, u stvari, još i bolje
“Vidiš, to je zanimljivo, on jede pahuljice sa brendijem… Ne vidim tu gudačke instrumente, samo perkusije i duvače. Samo snaga. On je sav u snazi“ – Bernard Hermann Martinu Scorceseu, po pitanju muzike koja najbolje pristaje Travisu Bickeu, glavnom junaku Taksiste
Pesme nekih trenutno enormno popularnih gitarskih bendova izgledaju kao poluzavršene skice u odnosu na male epove Jakoba Dylana. U tom delu se jedino i mogu povremeno praviti poređenja sa njegovim ocem. Wallflowers su muzički mnogo bliži punokrvnom gitarskom zvuku kakav sviraju Tom Petty ili Bruce Springsteen, Wilco ili Whiskeytown
Ono ključno što nedostaje Femiju je seksualna harizma. I tu se sve priče o njegovoj muzici završavaju – koliko god ona bila uzbudljiva, uzbudljiva je na politički korektan način, a politička korektnost bi bila ekstremno nepovoljna sredina za nesputanu seksualnost jednog Fele Kutija, živog čoveka, koji se svojevremeno iz čiste ljubavi odjednom venčao sa svim ženama u svom orkestru
Studijska izdanja benda obuhvataju širi stilski dijapazon nego svedene izvedbe koje gotovo isključivo donose zeppelinski hard rock odsviran u punk rock ključu ili spoj klasike i popa koji asocira na 80's art rock bižuteriju
Pravi kolekcionari ovo izdanje će umeti da cene najverovatnije i iz razloga što će po prvi put iza Substance imati na jednom mestu sve singlove koje je ovaj bend u svojoj post-Ian Curtisovoj fazi naređao. Novi fanovi će imati najbolju moguću antologiju iz koje će moći da crpe sva ona znanja koja su Sumner&co posejali ovih 25 godina
