951-960 od 975 (strana 96 od 98)
Ovo je film koji je Miša Radivojević očigledno morao da snimi. Film u kome postoji bolno velika doza istine i iskrenosti. I upravo zato ni meni ne preostaje ništa drugo nego da budem brutalno iskren, i da s gorčinom konstatujem da pravog filma ovde zapravo ni nema. Samo krik bola razasut po filmskoj traci
Film postepeno postaje trkač koji se takmiči sa stvarnošću, i u trenutku kada se gomila kupaca/potrošača ranoranilaca približava ogradi koja ih deli od Češkog sna, granica dokumentarnog i režiranog postaje beskonačno mala
Za razliku od poplave filmskog crnila koje ispušta meduza tranzicije u našoj i ostalim zemljama iz istog mora, u Žalicinom filmu dobrota se pojavljuje sama po sebi
Film neodoljivo podseća na Žikinu dinastiju, srpsku trakavicu koja je u bivšoj Jugoslaviji svojevremeno mlatila pare na istoj doskočici: roditelji u konfliktu sa decom koja su im sličnija nego što bi to i jedna i druga strana htela priznati
Jedina konačna verzija priče o Petru Panu je ona o J. M. Barrieu, i pomalo iznenađujuće, filmadžije su ovoga puta uspeli iz prve. Film Marca Forstera jeste ta priča
Jasno je zašto je Kinseyeva popularnost prilično brzo prerasla u svoju suprotnost: njegovi kritičari / mrzitelji (religijska desnica, tipovi čija su deca danas u SAD na vlasti) pokušali su budalasto (ali veoma oportuno) da mu imputiraju patent bračne nevere, masturbaciju i pederluk, a ne da je on samo dokumentovao njihovu prevalentnost
Istorija filma je mrtva i ništa od onoga što smo voleli neće se ciklički vratiti niti budućnost možemo predviđati i projektovati znanjima iz prošlosti. Mekgafin je nestao: više nije u Americi, a ni u Francuskoj
Provokativan film o reklamnoj industriji, medijskoj manipulaciji i potrošačkom životu u Češkoj, zemlji koja po broju stanovnika ima najviše hipermarketa u Evropi
