Europe 4eva

U okviru takmičarske selekcije inostranih filmova Exit Point Cinema City festivala, prikazano je deset filmova kojima je zajedničko to što su pokazali neki uspeh na festivalima, u programu piše svetskim, ali u stvari se, sa jednim jedinim izuzetkom radi o evropskim filmovima, koje bismo mogli okarakterisati kao klasične festivalske učesnike: u pitanju su alternativna ostvarenja koja govore o na ovaj ili onaj način neobičnim likovima koji se ne uklapaju u ono što se obično smatra normalnom svakodnevicom. Izuzetak je samo istorijska melodrama Uspavani glas Benita Zambrana, tragična priča o dvema sestrama čije je živote uništio španski građanski rat.

Nepravedni svet/ Άδικος Κόσμος – Filippos Tsitos (Grčka, Nemačka 2011.)

Pobedničko ostvarenje ovog festivala u stvari je prilično hermetičan i za publiku ne mnogo prijemčiv film. Iako se radi o realnoj situaciji, snimljen je kao teatar apsurda, utoliko što su likovi naizgled potpuno emotivno ravni, kao da između njih ne postoji nikakva prava interakcija i njihove reakcije su često neočekivane i teško razumljive. Reditelj prikazuje savremenu Grčku kao vrlo depresivnu sredinu (mada bi mogla biti i bilo koja druga zemlja), gradska svakodnevica koju slika je teška, sumorna i siva. Ljubavni podzaplet koji bi trebalo da unese malo vedrine ne izaziva neku empatiju, a hemija između glumaca nepostojeća, mada se to možda može pripisati gorenavedenoj ravnoj glumi, koja kao da je ciljno sprovedena, odnosno čini sastavni deo estetike ovog filma. Vrlo neobično i ne bez kvaliteta, ali prilično naporno za gledanje.

Ocena: 6/10

Saradnik/Collaborator – Martin Donovan (Kanada, SAD 2010.)

Jedini film u selekciji snimljen van starog kontinenta odlikuje se izuzetnim scenarijem, koji bi se mogao postaviti i na pozorišne daske. Kriza srednjih godina koju proživljava ocvali njujorški dramski pisac postavljena je u neočekivan kontekst - junak se nađe u situaciji da komšiji, inače sitnom kriminalcu i drugaru iz detinjstva posluži kao talac, tokom čega se kroz majstorski napisane dijaloge otkrivaju mračne stvari iz prošlosti a odnos ta dva potpuno različita čoveka produbljuje i objašnjava. Uprkos unekoliko nedorečenom kraju, Saradnik je vrlo preporučljiv film, posebno za one koji cene dobro napisan dijalog.

Ocena: 7/10

Istočni Stokholm/Stockholm östra – Simon Kaijser da Silva (Švedska 2011.)

Debitantsko ostvarenje televizijskog reditelja Kaijser da Silve, bavi se tabuiziranom ljubavlju između žene i čoveka koji je slučajno pregazio njeno dete. Vizuelno vrlo pažljivo satkan i intimno snimljen, reditelj uspeva da približi likove gledaocu iako su njihova dela spolja gledano za osudu. U glavnim ulogama briljiraju Mikael Persbrandt i danska glumica Iben Hjejle, koji svojim izvedbama doprinose saosećanju gledaoca sa likovima. Ono što je možda moglo biti bolje je malo više empatije sa povređenim stranama. Reditelj ovim filmom pokazuje kako se priča, ma kako neverovatna, na velikom ekranu može učiniti uverljivom, kao i da se može snimiti film na vrlo ozbiljnu temu a da ne bude patetičan ili dosadan.

Osena: 8/10

Do viđenja!/Hasta la vista! – Geoffrey Enthoven (Belgija 2011.)

Neverovatno zabavan film ako uzmemo u obzir da se radi o invalidima na proputovanju Evropom, istina uvrnuta ideja, ali i vrlo originalno oneobičavanje buddy movie+road trip žanrova. Reditelj vrlo realno prikazuje hendikepirane, ne sažaljeva ih niti ih tretira u rukavicama, već ističe da su oni sasvim normalni ljudi sa istim emocijama i potrebama, ali i slabostima kao i svi drugi (sebičluk, stidljivost, iskorišćavanje sopstvene bolesti da se izvuku od obaveza). Autor se suptilno, sa dosta humora, dotiče i nacionalne netrpeljivosti između Flamanaca i Valonaca i diskriminacije gojaznih. Do viđenja! je film koji istini za volju ima par propusta u priči, ali na kraju postiže svoj cilj, da podigne svest gledaoca o problemima hendikepiranih a da pritom pruži i gledljivo bioskopsko iskustvo.

Ocena: 7/10